Vojvođanske dimnjake čisti samo 70 odžačara?! 

Sve je manje onih koji znaju da se pri  svakom susretu  s odžačarima treba uhvatiti za dugme, jer to donosi sreću.

Međutim, priča o odžačarima nije ni malo srećna, jer ih je sve manje, za njihovu obuku ne postoji škola, već se oni “interno” osposobljavaju i šalju na krovove da rade poslove za koje i sam Zakon o PIO procenjuje da su rizični i opasni, pa im je dodelio beneficirani radni staž.

Predsednik Udruženja dimničara Vojvodine Zlatoslav Vranješ, koji je i direktor AD “ Odžačar” Sombor i zamenik Grupacije za pružanje dimničarskih usluga pri Privrednoj komori Srbije,  objašnjava za “Dnevnik” da trenutno u Srbiji nema više od 200 dimnačara, a za pravilno obavljanje poslova potrebno ih je bar 800.

Nakon ukidanja Zakona o dimničarskoj delatnosti 1990. godine, dimničari su odlazili u penziju, a novi nisu dolazili, jer više nije postojala obaveza da se vrše dimničarske usluge. Pre nekoliko godina, Srbija je uvela dimničarske usluge i ovlastila opštine da se one same pozabave ovom problematikom na svojoj teritoriji. Mnoge opštine su uvele dimničarske usluge, ali ima dosta onih koje to nisu uradile, bez obzira na veliki broj požara koji se javljaju upravo zbog neadekvatnog održavanja dimnjaka, kaže Vranješ.

Prema raspoloživim podacima godišnje se evidentira oko 3.000 požara zbog nestručnog održavanja dimnjaka, a čak 60 odsto je uzrokovano održavanjem dimnjaka po principu “uradi sam”.

Svega 13 javnih preduzeća i tridesetak zanatskih radnji bavi se dimničarstvom, ali i oni rade bez licence.

U Vojvodini u mnogim opštinama, ističe naš sagovornik, postoji jedan ili dva dimnačara i to u okviru opštinskih komunalnih preduzeća i oni rade uglavnom na poziv građana, što, kako ističe, nije dovoljno.

Naš sagovornik ukazuje da poseban problem predstavljaju dimnjaci na gasna ložišta, jer prilikom montaže niko ne traži saglasnost dimničara da li je odvod dimnih gasova ispravno montiran.

Putovanjem kroz Vojvodinu kontstatovao sam da u svim mestima ima između 20 i 40 odsto loše montiranih odvoda dimnih gasova. Prava je sreća da nema smrtnih slučajeva, a možda i ima ali se to ne zna. Izuzetak su velike firme kao NIS, Apatinska pivara i druge, koje strogo vode računa da stručne službe dimničarskih organizacija izvrše pregled i kontrolu dimovoda. Pamti se slučaj iz Novog Sada, Temerinske ulice, kada je rečeno da se čovek otrovao od pečurki, ali je kontrolom odvoda dimnih gasova konstatovano da oni nisu bili dobri, odnosno da su bili nepropisni, kaže Vranješ. 

U Vojvodini je dimničarstvo počelo još 1809. godine, a od 1884. godine postoje pravila šta treba da rade dimnačari. Nakon ukidanja Zakona o dimničarskim uslugama, koji je Vojvodina imala jedina u SFRJ, dimnačarstvo se nalazi u situaciji kao da se nalazimo u 1850-tim godinama. Procenjuje se da u celoj Vojvodini danas ima oko sedamdesetak dimničara, jer u svim firmama gde postoji odluka o obaveznim uslugama nema dovoljan broj odžačara, ističe Vranješ.

U Srbiji ima 1,5 miliona domaćinstava koja imaju potrebe za upravo tim uslugama, te je prosto neverovatno da je ova oblast kod nas još uvek neuređena.

Naš sagovornik ističe da mlade ljude ne zanima da budu dimničari i da za njih nije privlačno ni to što je ovo delatnost koja ima beneficirani radni staž.

I pored beneficiranog radnog staža mladi nisu zainteresovani da se bave ovim poslom. Zadnji dimničari su školovani 1970-tih godina, a nakon toga, sve firme su se snalazile na razne načine i održavale kurseve sa praktičnom obukom, rekao je Vranješ.

Zlatoslav Vranješ objašnjava da u Udruženju dimničara pri Privrednoj komori Srbije pripremaju predloge u vezi dimničarskih usluga, a da je na nadležnim da usvoje i propise za dobijanje licenci.

Jasno je da Srbija treba da uvede i licence za odžačare kao jedan od bitnih uslova za obavljanje ove delatnosti, ali to još nije ni na papiru. Postoji predlog, ali je pitanje kada ćemo se dogovoriti oko toga, naglašava Vranješ.

Iz Ministarstva građevine je prethodnih godina stizala najava da će se kroz izmene Zakona o komunalnim delatnostima regulisati i ova oblast, ali do toga još uvek nije došlo.

Nije urodilo plodom ni upozorenje članova Grupacije PKS  za pružanje dimničarskih usluga da svetski podaci pokazuju da godišnje tri miliona ljudi u svetu strada od posledica neadekvatno održavanih dimnjaka, kao i da mnoga domaćinstva, ali i ugostiteljski objekti, odžačare potraže tek onda kada bude kasno ili kada se već dogodi požar.

Posao odžačara nije da gasi požar, već da redovnim čišćenjem i održavanjem sprečava da do njega dođe, ali s postojećim brojem teško da može da zadovolji potrebe svih domaćinstava.

Ljubinka Malešević