Mirović: Politika okupljanja oko projekata jedino donosi rezultate

Pokrajinska vlada više nema problema s njima, tim projektima se sad bave kompanije koje ih završavaju u ugovorenim rokovima. 

Koji su novi projekti u ovoj godini?

S Republikom smo započeli možda najveći projekat u minuloj višedecenijskoj istoriji Vojvodine – izgradnju nove supermoderne pruge od Novog Sada do Beograda. O tome se malo piše, mada je projekat najvredniji, najvažniji i tehnički najzahtevniji od svih.

Kad taj posao bude gotov – on je ugovoren i Pokrajinska vlada je pomagala u pripremi realizacije posla – od Novog Sada do Beograda putovaćemo četrdesetak minuta. To će biti za neke tri i po do četiri godine.

Novi projekat u koji ulazimo ove godine je i izgradnja velikog kompleksa centra za razvoj sporta i obrazovanja omladine Vojvodine „Letenka”.

Taj velelepni kompleks ćemo napraviti za decu ne samo iz Vojvodine nego i centralne i južne Srbije kao i susednih zemalja, a moći će da ga koriste svih 365 dana u godini.

Kompleks će imati učionice, sportsku dvoranu, ambulantu, smeštaj, otvorene i zatvorene terene.

Projekat počinjemo ove godine, a razvijamo ga naredne godine s idejom da do kraja 2020. bude u potpunosti završen...

Šta će se konkretno raditi ove godine na Letenki?

Radiće se prva faza, 2019. druga, a 2020. treća. Projekat je prilično zahtevan.

Vodimo gas od Iriga do Letenke u koordinaciji sa „Srbijagasom”, a u koordinaciji s Gradom Sremska Mitrovica izmeštamo saobraćaj iz centra Letenke u dužini oko kilometar.

Takođe koordiniramo i s Nacionalnom parkom „Fruška gora” i nadležnim ministarstvima. To će biti investicija koju ćemo mi finansirati kao Pokrajinska vlada.

Zgrada Radio-televizije Vojvodine je takođe važna investicija, za mene je isto stari projekat zato što imamo kompletnu sumu za realizaciju. Radovi teku fantastično, ne kasni se ni jedan jedini dan.

Ova faza bi trebalo da bude gotova do kasnog leta, negde do avgusta ili septembra, odmah zatim se nastavlja druga i poslednja, s ciljem da do 2019. imamo potpuno novu zgradu. Televizija, priprema se spisak opreme...

To bi isto finansirala Pokrajinska vlada?

Pomoćićemo im u nabavci opreme, želimo modernu radio-televiziju i najbolje uslove za rad u ovom delu Evrope i to ćemo imati u drugoj polovini sledeće godine.

Zgrada Hitne pomoći u Novom Sadu je isto stari projekat, koji smo završili za godinu dana. Otvaranje, po najavi gradonačelnika Novog Sada gospodina Vučevića, biće početkom marta.

Objekat smo napravili zajednički, zajednički smo nabavili opremu i evo, za devet meseci uspeli smo sve da iskoordiniramo. Na zadovoljstvo Novosađana, imaćemo jedan savremen, moderan objekat. Takođe po planu napreduje i Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, koji je zajednička investicija Republike i Pokrajine.

Vidi se da nema alternative politici koju sam definisao kao politiku okupljanja oko projekata. Ismejali su i kritikovli tu politiku, ali, kako se vidi, ona jedina donosi najkonkretnije moguće rezultate.      

Nedavno ste izjavili da smatrate da Vojvodina treba da ima svoj dan i da bi taj datum, po prvim konsultacijama, bio 25. novembar, Dan prisajedinjenja. Najavili ste i da ćete o tome voditi najšire moguće konsultacije. Da li bi taj dan trebalo da bude državni praznik?

Još ne postoji ni prednacrt takve odluke. Pre svega ću inicirati razgovor s predstavnicima poslaničkih grupa u Skupštini Vojvodine, zatim s vodećim istoričarima u Srbiji, posebno u Vojvodini, kada završimo tu fazu, išli bismo na javnu raspravu, ne bežimo od javne rasprave, da čujemo argumente ljudi koji žele da se u tu raspravu uključe i očekujem da negde do maja - aprila možemo imati usaglašeni nacrt odluke koju treba da potvrde poslanici Pokrajinske skupštine.

Nadam se – i poslanici većine i poslanici manjine. Cilj je da što veći broj poslanika prihvati pre svega potrebu da imamo svoj dan, koji bismo obeležavali i koji bi svakako bio radni dan. Ali bismo imali svoj dan, kada bismo imali manifestacije i dodele nagrade, da ljudi osete pripadnost savremenom dobu koju stvaraju, ali da osete i pripadnost višedecenijskom, viševekovnom kontinuitetu, i da tu pronađemo simboličku vezu.

Naravno, Vojvodina ima i druge značajne datume koje treba da obeležavamo.

Odgovorni projektant železničko-drumskog mosta preko Dunava u Novom Sadu Aleksandar Bojović pokrenuo je anketu za naziv novoizgrađenog mosta koji je u javnosti prozvan „Novi Žeželjev most”. Da li je zaista potrebno da se taj naziv menja?

Moje mišljenje je da ipak treba zadržati ime na koje su građani navikli. Projektant tvrdi da nije uobičajeno da se zove po projektantu, to jeste tačno, ali nekako su Novosađani navikli na naziv Žeželjev most, imaju i neku emociju prema srušenom mostu, drugo, bio je izuzetno kvalitetan i atraktivan most za ono vreme, ali bio bi i za ovo da je ostao „živ”.

Ja sam više za to da most ostane kod svog imena. Ako bi ostalo ime „Žeželjev” most, na neki način bismo se, kroz pokojnog akademika Žeželja, odužili svim projektantima, inženjerima i svima koji su radili i gradili po Novom Sadu kroz to ime koje ima svoju simboliku. 

U planu je da se uredi stara železnička pruga između Petrovaradina i Beočina i da se pretvori u „zelenu stazu”. Možete li nešto konkretnije da nam kažete o tome?

Na našu inicijativu i inicijativu Ministarstva za građevinarstvo i saobraćaj, razmišljali smo o tome. Jedna varijanta je bila da se uloži ogroman novac u rekonstrukciju pruge koju bi u praksi jedino koristila Fabrika cementa „Lafarž” iz Beočina.

Varijanta dva je da se uloži mnogo manje novca i da se pruga od Petrovaradina do Beočina pretvori u zelenu pešačku, biciklističku turističku transverzalu.

Dakle, običnim jezikom rečeno, da se na toj trasi elementi pruge sklone i da se ona pretvori u biciklističku i pešačku stazu, a da se stanične zgrade i kućice u kojima su živeli železnički radnici, koje su i dalje u vlasništvu „Železnica”, pretvore u turističke punktove, muzeje, kafeterije, i da imamo neku vrstu zelene trase koju bi koristili građani Novog Sada, posebno Petrovaradina, Sremske Kamenice, Popovice, Ledinaca, Beočina za rekreaciju, turizam, muzejske sadržaje...

To nam je ideja i čekamo da u narednih nekoliko meseci na osnovu javnog poziva koji je raspisalo Ministarstvo dođemo do idejnog rešenja i od sledeće godine da budemo spremni da eventualno započnemo prvu fazu zajedničkim finansiranjem.

Šta očekujete od beogradskih izbora?

Očekujem pobedu liste okupljene oko Srpske napredne stranke, pre svega zbog toga što sam uveren u to da će građani potvrditi rezultate politike koju vodi i predsednik države i koju vodi stranka, i da će potvrditi dobre rezultate koje je imala lokalna uprava grada Beograda u protekle četiri godine.

Siniša Mali je sjajan gradonačelnik. On je izuzetno dobar organizator, ekonomista, uspeo je da pokrene talas investicija u Beogradu i apsolutno nikad se nisam slagao niti se slažem s onima – bez obzira na to da li su u opoziciji ili u našoj stranci – koji žele da to pitanje zanemare.

Smatram da sam potpuno objektivan, zato što ne živim u Beogradu, dolazim najmanje jednom nedeljno u Beograd i vidim velike promene u tkivu Beograda, u organizaciji komunalnih službi, velike promene u urbanističkom razvoju i bilo bi šteta da nakon ovih izbora Siniša Mali ne bude ponovo gradonačelnik, zato što je doneo mnogo koristi i konkretnih stvari za Beograd.

Da li će biti ili ne, ne znam. Kada bih, kao građanin Beograda, mogao da glasam za to, ja bih za to glasao, ali će o te dve stvari odlučivati politika SNS-a, politika Aleksandra Vučića i ukupni rezultati koje imamo, ali sam ubeđen u to da u svesti ljudi postoji značaj konkretnih poteza koje je gradska uprava grada Beograda preduzimala.

Ne mogu da verujem da veliki broj tih stvari može ostati nezapažen prilikom donošenja odluke o tome kome će poveriti svoj glas i u narednoj četiri godine.  

U tome bi učestvovale samo Republika i Pokrajina ili i Grad Novi Sad?

Ponudili bismo i Novom Sadu, kao i Beočinu, da s manje novca učestvuju u finansiranju. To bi izgledalo sjajno, videćete kad bude gotovo idejno rešenje.

To je trend u mnogim evropskim zemljama na onim železničkim trasama gde je očigledno da ekonomija modela ne može da održi ni trošak samog održavanja. Tamo gde bismo imali gubitak, besmisleno je investirati.

Za neke druge pružne pravce smo se dogovorili da opstanu i ove godine ćemo prvi put imati pilot-model po kojem ćemo zajednički, Pokrajina i lokalne samouprave, finansirati troškove održavanja pružnih pravaca na pet deonica u Vojvodini, tamo gde imamo više putnika nego što je relacija Petrovaradin–Beočin i gde imamo mnogo više kompanija koje koriste usluge železnice za prevoz robe.

Nastojaćemo da održimo te putne pravce i da investiramo do nivoa koji će omogućiti bezbedan i kvalitetan prevoz. Moramo biti racionalni. Tamo gde ne postoji dovoljan broj putnika, ni potencijalnih, i nema interesovanja privrede za takav prevoz, ne možemo veštački održavati te putne pravce jer je to skup sistem.  

Eržebet Marjanov