Investitori uz subvencije zaposlili 25 hiljada radnika
Od kraja 2015.odine, kada je na snagu stupio Zakon o ulaganjima, država je zaključila sa investitorima 41 projekat od posebnog značaja. Od toga je u 2016.godini potpisano 20, a prošle 21 ugovor.
Njima su odobreni državni podsticaji u visini od 132,22 miliona evra uz obavezu da zaposle najmanje 24.089 novih radnika. To znači da je država u proseku investitorima davala 5.489 evra po zaposlenom.
Od ukupnog broja ugovora , sa domaćim investitorima potpisano je šest u visini podsticaja od 4,94 miliona evra i obavezom zapošljavanja 947 novih radnika. To je 5.215 evra po radniku. Sa stranim investitorima potpisano je 35 ugovora o dodeli sredstava , a vrednost podsticajnih sredstava bila je 127,28 miliona evra. Predviđeno je zapošljavanje 23.142 novih radnika, što je 5.500 evra po radniku.
Ministarstvo privrede je, kako bi povećalo šanse domaćim firmama da dobiju državne podsticaje za otvaranje novih pogona i novo zapošljavanje, krajem 2016.godine donelo Uredbu kojom su limiti u uslovima za ulaganje spušteni na do sada najniži nivo kada je reč o obaveznom ulaganju i zapošljavanju. Posle godinu dana primene ove Uredbe učinak je polovičan , jer su strani investitori i dalje daleko brojniji , jer oni i dalje privlače znatno više državnih sredstava podsticaja.
S druge strane, u projektima koje država sprovodi kroz javne pozive, a koji podrazumevaju podsticaje i ulaganja uz zapošljavanje do 100 novih radnika, prednjače domaći investitori. Naime, na javni poziv koji je Ministarstvo privrede raspisalo u martu prošle godine, stiglo je 34 prijave zainteresovanih ulagača. Do sada je, prema podacima Ministarstva prirede, razmatrano 18, a preostalih 16 je na čekanju. Od 18 razmatranih projekata svi su prihvaćeni. Od tog broja je 17 ugovora potpisano sa domaćim investitorima, a samo jedan sa stranim. Ukupna vrednost podsticaja iznosi 2,9 miliona evra, a korisnici subvencija su u obavezi da na neodređeno vreme zaposle 815 radnika, što znači da je država za otvaranje jednog radnog mesta dala 3.560 evra.
Analiza Milorada Filipovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Miroljuba Nikolića, stručnog saradnika Ministarstva privrede , pokazala je da su od 2006. do 2016. potpisana 314 ugovora o dodeli podsticajnih sredstava za privlačenje investicija. Od tog broja, 149 ugovora potpisano je sa domaćim, a 165 sa stranim invesitorima. Ukupna predviđena vrednost investicija po osnovu ovih ugovora iznosila je 2,12 milijradi evra, pri čemu dominiraju strani investitori – 81,4 odsto u odnosu na domaće – 18,6 odsto. Stranci su dobili od države i veću inansijsku podršku, a realizacija odobrenih investicionih projekata podržana je podsticajnim sredstvima u vrednosti od 501,80 miliona evra, od čega je 90 odsto dodeljeno stranim ulagačima. Ovi autori ukazuju i na to da je najveći broj ugovora u tom periodu raskinut sa domaćim investorima – 83 , dok je sa stranim raskinuto 16.
Nove tehnologije i veće plate
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ne spori da su do sada davane velike subvencije po radnom mestu investitorima iz radno intenzivnih industrija u kojoma se ljudi zapošljavaju na jednostavnim i samim tim manje plaćenim poslovima, ali tvrdi da je to bilo nužno u trenutku velike stope nezaposlenosti u Srbiji.
"To jeste bio slučaj u prethodnom periodu, kada nam je bilo važno da se smanji nezaposlenost, što je i postignuto. Takve investicije i dalje će se podsticati, ali pre svega u manje razvijenim krajevima u kojima je nezaposlenost najveća. Međutim, dobro je, da je među kompanijama koje sada dolaze i sa kojima se pregovara, sve više onih koje srpskoj privredi donose savremene tehnološke procese", ocenio je Čadež.
Ova i naredne godine, prema strateškoj odluci Vlade Srbije, treba da doprinese da se osim podsticaja investicija koje zapošljavaju veliki broj ljudi u radnointenzivnim industrijima, privuče više visokotehnoloških kompanija koje će zapošljavati i bolje plaćene visoko obrazovne ljude. Koliko je to neophodno pokazuje i analiza podsticajnih sredstava koje je investitorima država davala između 2006. i 2016. godine u oblasti prerađivačke industrije. Tako su od 188 projekata u oblasti prerađivačke industrije podsticaje dobila samo četiri projekta visoke tehnologije , što je svega 0,5 odsto ukupno odobrenog novca.
LJ.Malešević