Sutra geomagnetna oluja najslabije jačine pogađa Zemlju
BEOGRAD: Zemljino magnetno polje sutra će pogoditi geomagnetna oluja najslabije jačine, saopštili su iz američkog Centra za predviđanje vremenskih prlika u svemiru i Aencije za proučavanje okeana i atmosfere (NOAA).
Reč je o fenomenu koji može da utiče na elektromreže, satelite i avionske linije, te pruzrokovati zastoj čitavog sveta.
Geomagnetna oluja privremeno je ometanje Zemljine magnetosfere i prouzrokovana je aktivnostima Sunca, kada udarni talas i oblak magnetnog polja Sunčevog vetra zajedno sa Sunčevim bakljama i koronalnim izbacivanjem mase napadaju Zemljino magnetno polje tri dana nakon Sunčevih aktivnosti.
Geomagnetne oluje obično traju dan ili dva, ali mogu trajati i danima.
Prema saopštenu NOAA ova geomagnetna oluja je klasifikovana na skali od jedan do pet kao G-1, što znači da će biti najslabije jačine.
Svejdno, kako se navodi, ta oluja mogla bi da prouzrokuje "slabe oscilacije na mrežnim stanicama i manji uticaj na satelitske operacije, kao i na životinje koje migriraju".
Oluja kategorije G-5, na primer, uticala bi na električnu energiju i bezbednosne sisteme širom sveta, pa bi moglo doći do potpunog urušavanja sistema računalnih mreža i velikih oštećenja na električnim transformatorima.
To bi, kako se navodi, moglo prouzrokkovati nestanak struje širom Zemlje.
Oluja jačine G-5 može naštetiti i radiotalasima te tvoritipotpuni haos u društvu - ne bi radili mobilni telefoni, GPS ni Internet.
Caringtonov događaj najveća je zabeležena geomagnetna oluja u istoriji a dogodila se septembru 1859. godine.
Skorije je poznat slučaj iz 1989. godine, kada su za vreme jedne takve oluje četiri satelita bila u kvaru nedelju dana.
Uticaj geomagnetnih oluja na ljude tek se proučavati, ali poznato je da golubovi pismonoše, na primer, za vreme takvih oluja imaju problema sa navigacijom i nisu u stanju da pronađu mesto na koje treba da slete.
