Slavoljub Dabižljević zadovoljan u dresu Mladosti iz Bačkog Jarka

Livadica mu prija, nije daleko od Bečeja gde živi, a navijači i saigrači su ga lepo prihvatili. Odužio im se kontinuitetom dobrih partija, čime je postao jedan od oslonaca tima pozicioniranog u zlatnoj sredini karavana.

„Posle uspešne sezone u dresu Bečeja 1918, krunisane osvajanjem prvog mesta na vojvođanskom Severu i Kupa PFS Subotica, nisam razmišljao da odlazim iz kluba u kojem sam ponikao i naučio fudbalsku azbuku. Kao najmlađi kapiten u istoriji, podigao sam dva pehara, bio u odličnoj formi i očekivao da nastavim u istom ritmu i u višem rangu. Sudbina je nepredvidiva, na mnoge stvari ne možemo da utičemo, pa sam spletom okolnosti došao u situaciju da moram da menjam sredinu. Nisam to shvatio tragično, već kao priliku za novo dokazivanje“, počeo je priču Slavoljub Dabižljević.

Lopta i knjiga ravnopravni

Lopta i knjiga su glavni rekviziti u porodičnom domu Dabižljevića. Slavoljubov brat Lazar, paralelno uz studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, brani boje područnog ligaša Napretka iz Nadalja i trenira pionire Bečeja, sa stečenom B licencom.

„Uz dobru organizaciju, ništa nije teško. Lazar i ja smo podrška jedan drugom, fudbal je deo naših života, ali nismo zanemarili ni obrazovanje, jer čovek mora da razmišlja čime će se baviti kada završi igračku karijeru“, jasan je Slavoljub Dabižljević, koji je apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Odluka da obuče dres Mladosti bila je pun pogodak, a debitovao je u trećem kolu protiv Borca iz Sakula.

„Nisam zadovoljan kako sam odigrao taj susret. Ne mogu da kažem da sam imao tremu, ali jednostavno nisam bio na prepoznatljivom nivou, pa sam izašao posle prvog poluvremena. Ispostavilo se da je to bio samo loš dan, jer kasnije je sve došlo na mesto i imao sam razloga za zadovoljstvo. Izborio sam se za minutažu i ustalio u startnoj postavi, a pozicija zadnjeg veznog mi odgovara. Nikada nisam imao problem da preuzmem odgovornost i da prihvatim kritike ako ne ide po planu.“

Tri sezone je proveo u kadetima i omladincima ČSK Pivare. Svaki njegov kontakt s loptom odiše lucidnošću, ima odličan pregled igre i precizan pas.

„Lepo mi je u Mladosti, ponovo dišem punim plućima i ne nameravam da tražim hleba preko pogače. Osvojili smo 22 boda, napravili čvrst temelj za prolećne bitke, pa razmišljamo o pomaku ka vrhu tabele. Imamo šest bodova manje od četvoroplasiranog Cementa i serija pozitivnih rezultata lako bi nas vinula ka visinama. Sviđa mi se što se u klubu forsiraju mladi, Milan Kovačević je nosio kapitensku traku sa samo 16 godina, Željko Trivunović nije prešao prag punoletstva, a pokazao je da ima kapacitet da bude oslonac ekipe.“

Osvrnuo se Slavoljub i na situaciju u borbi za plasman u Prvu ligu, pošto njegov bivši klub grabi ka nekadašnjoj slavi.

„Bečejci su zasluženo prigrabili jesenje lovorike. Igrali su ofanzivno i bez oscilacija. Njihovog najbližeg pratioca, ekipu Dinama, pobedili smo u Bačkom Jarku, iako smo jedva skrpili tim za taj meč. Jedanaest bodova je lepa zaliha, moj bivši klub je ozbiljan i neće prokockati stečeni kapital.“

Tekst i foto: M. Menićanin