Šareni tvor ugroženi stanovnik Srbije važi za veštog lovca

On je sitan mesožder i hrani se uglavnom glodarima i pticama, a rasprostranjen je širom evropskog kontinenta, kao i u nekim delovima Azije. Nekada davno, avganistanski trgovci umesto mačaka, u svojim radnjama držali tvorove, jer su lovili miševe i pacove.

Šareni tvor se od običnog tvora razlikuje po tome što nema belu prugu na leđima, već su mu leđa prekrivena žutom dlakom sa crvenkastim ili braon pegama.

Iako pleni svojim bogatim krznom i umiljatom glavom, on to nije uopšte. Mnogi slučajevi svedoče da su ove životinje jako ratoborne i teritorijalne, tako da u slučaju da vidite tvora, bolje je da mu se divite iz daljine.

Iako liči na feretku koja je pripitomljena, nekoliko ljudi koji su probali da drže tvora za kućnog ljubimca, kažu da je sličnost samo vizuelna.

Za razliku od svojih pitomih rođaka, koje uživaju kako u društvu čoveka, tako i drugih životinja, šareni tvorovi su samotnjaci, imaju izuzetno razvijen instinkt da love i umeju da budu vrlo agresivni.

Razlog izumiranja ove životinje je naravno ljudski faktor, uništavanje prirodnog staništa, lov, opadanje populacije glodara kojima se hrani, ali i putevi na kojima često stradaju. Ukoliko ne može da pronađe hranu napolju, nije im strano da završe u nekom kokošinjcu ili ostavi kuće, što takođe može biti pogubno po njih

Takođe, ova vrsta je ugrožena zato što ljudi mesta gde on živi pretvaraju u njive i prskaju ih brojnim otrovima.

U Srbiji šareni tvor živi na Kopaoniku, ali pre par godina uhvaćen je i jedan nadomak Beograda, u selu Boljevci, nakon čega je tvor pušten na planinu Pešter, gde živi manja populacija ovih malih mesoždera, kao i na Kosovu.

Istraživanja pokazuju da ova vrsta izumire u prirodi i zbog buva i krpelja koji ga napadaju, a usled trovanja glodara od strane čoveka, ovi paraziti traže nove domaćine i mutiraju zahvaljujući hemijskim otrovima, te kod tvorova izazivaju anemiju, neuhranjenost i smrt.

Kao ugrožena vrsta proglašen je 1996. godine.

M. St-ć