Kockanje s bitkoinom nije mimoišlo ni Srbiju

Pomenuta kriptovaluta je 3. januara ove godine napunila devet godina. Ako su ozbiljni bankari na nju i gledali s podsmehom davne 2009, danas to nikako nije slučaj.

Hoće li bitkoin i druge kriptovalute u vremenima koje dolaze postati sredstvo razmene i merilo vrednosti, ostaje da se vidi. Tek, kada se one pomenu, sve je manje podsmeha, a sve više interesovanja.

Početkom ove godine jedan bitkoin vredeo je 15.000 dolara. Najveću vrednost dosegao je lane – 17.000 dolara. Pre mesec dana vredeo je 7.033 dolara, a pre godinu 767. Prvi koji su ga kupovali i slagali u e-novčanike su za njega izdvajali manje od dolara.

Do bitkoina se dolazi „rudarenjem”. Putem računara se rešava komplikovana jednačina i onaj ko to uspešno uradi, stavlja bitkoin u svoj e-novčanik.

Do bitkoina se danas takođe može doći i na berzi ili kupovinom od vlasnika koji ga već ima.

Svi koji se nisu udubljivali u monetarna kretanja, a ni sve drugo što se odnosi na bitkoin, pitaju se kako da malo više saznaju o tome. U Srbiji radi „Diplo fondacija – Bitkoin asocijacija Srbije”.  

Arvin Kamberi iz pomenute Asocijacije kaže da vrednost bitkoina zavisi od potražnje. U suštini se radi o špekulativnoj delatnosti. Vrednost se gleda prema običnom novcu.

Iza bitkoina je sistem povezanih računara koji odobravaju transakcije. Kupac može da se odluči za jedan bitkoin, ali i za njegov stoti deo pa i manji. To se radi u onlajn menjačnicama širom sveta.

Bitkoin se može menjati za papirni novac, ali i za druge kriptovalute.  A koliko se danas može nekome preporučiti da uloži u bitkoin?

Tu treba biti izuzetno oprezan, naglašava dr Branko Živanović s Beogradske bankarske akademije.

Prema njegovim rečima, bitkoin je novac koji je formiran od neformalnih grupa. Iza njega ne stoji nijedna država, a ni centralna banka.

Već smo videli da se vrednost lako menja i da je diskutabilna. Svima koji kod nas žele da ga stave u e-novčanik preporučio bih da budu veoma oprezni. To vam je kao i s kockom: uložite u to onoliko novca koliko možete da izgubite bez štetnih posledica. Znam da se ovih dana govorilo i o tome da će pojedine države usvojiti kriptovalute i odreći se svog novca. Veoma sam skeptičan prema toj ideji. Teško da će se države odreći sve moći i pogodnosti koje donosi sopstveni novaca u korist neformalne grupe koja stoji iza bitkoina. Uostalom, videćemo šta će se događati s bitkoinom u narednih pet-šest godina. Tek onda ćemo moći više da kažemo o budućnosti bitkoina i kriptovaluta uopšte, poručio je naš sagovornik.

Kod nas bitkoin nije zabranjen. Može se njime plaćati, ali se cena mora izraziti u domaćoj valuti. Kod nas već postoji nekoliko restorana koji primaju bitkoin, odnosno plaćanje iz e-novčanika.

Međutim, većina vlasnika, i kada troši svoje bitkoine, čini to elektronskim putem za onlajn kupovine. Ukoliko kriptovalute i postanu nešto uobičajeno, izvesno je da će prvo sticati popularnost i poverenje u onlajn transakcijama.

S bitkoinom treba biti oprezan i iz drugih razloga. Nedavno je policija iz Slovenije potvrdila da je kompanija koja se bavi kriptovalutama prijavila nestanak velike količine bitkoina iz e-novčanika.

Kamberi kaže da su to mogli uraditi samo ljudi koji su zaposleni u fondaciji ili su njima bliski.

To je mogao da uradi samo neko ko zna nalog i lozinku. Svako ko ima bitkoine treba da ih drži zaštićene pomoću kriptografskog ključa, kaže naš sagovornik.

Inače, ima odlične šanse da bude odžeparen, to smo već saznali.

Dugih prstiju ima, očigledno, na sve strane, ali i novih ulagača koji bi da kupe tu valutu i obogate se preko noći.

One su glavni alat za „rudarenje”.

D. Vujošević