U 2017. na lažnom bolovanju 11 odsto zaposlenih
BEOGRAD: Oko 11 odsto ljudi bilo je na bolovanju prošle godine iz potpuno neopravdanih razloga, pokazuju rezulati kontrole koju je uradio Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Od januara do oktobra prošle godine pokrenuta su 1.322 postupka kontrole privremene sprečenosti za rad - na zahtev poslodavca (708 slučajeva) i matične filijale (445 slučajeva), piše današnja “Politika”.
Kako se navodi, u Ministarstvu zdravlja su najavili da je to samo početak rigoroznijih kontrola i da će u ovoj godini doći do detaljnije provere otvaranja bolovanja zbog dijagnoza na koje se zdravi ljudi najčešće “izvlače”, a najčešće su to depresija, stres na poslu, bolovi u leđima, vrtoglavica.
Na pitanje kako stati na put odlasku na lažno bolovanje, u RFZO-u navode da sa njihovog stanovišta postoji problem s bolovanjima onih koji su na lečenju u dnevnoj bolnici za psihitrijske bolesti, jer takvo lečenje, kako kaže, traje veoma dugo.
Smanjenje broja slučajeva privremene sprečenosti za rad moguće je povećanim nadzorom nad radom ovih ustanova i propisivanjem dužine trajanja lečenja u dnevnoj bolnici, tvrde u RFZO-u.
V.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, Ivana Stašević Karličić objašnjava da treba korigovati kriterijume koji se tiču procedure davanja bolovanja i uspostaviti strože mehanizme sankcionisanja lekara koji zloupotrebljavaju svoju poziciju.
U prvih devet meseci 2017. godine 213.281 osoba u Srbiji je bila na bolovanju. U odnosu na 2016. godinu za pet odsto manje su se otvarala bolovanja zbog održavanja trudnoće, a nešto više zbog duševnih poremećaja, bolesti mišićno-zglobnog sistema, povreda i trovanja.
U RFZO-u objašnjavaju da lekarske komisije ocenjuju privremenu sprečenost za rad dužu od 30 dana i da se ocena donosi na osnovu neposrednog pregleda i medicnske dokumentacije u skladu sa medicinsko-doktrinarnim standardima.
Sve lažne dijagnoze koje služe zloupotrebi za potrebe regulisanja radnog odnosa, odgovornost su i lekara i pacijenta.
Postoje jasni dijagnostički kriterijumi za procenu čiji skor jasno detektuje oboljenje, kao i kriterijumi na snovu kojih se pacijentu savetuje odsustvo s posla. Ali, na svesti lekara su i dijagnoza i preporuka. Postoji mogućnost da lekar svesno opiše sve simptome koji odgovaraju dijagnozi, a da ih pacijent uopšte nema, navela je Stašević Karličić za “Politiku”.
On predlaže da se osobi koja dobije psihijatrijsku “F” dijagnozu i ode na bolovanje treba oduzeti dozvolu za oružje i vozačku dozvolu sve dok se ne završi proces lečenja čime bi se, kako kaže, automatski smanjila zloupotreba odlaska na bolovanje jer “ljudima teško pada činjenica da ne mogu da voze”.
Direktorka beogradskog Doma zdravlja “Stari grad” Vesna Janjušević kaže da za bolovanja do 30 dana građani kod lekara pretvaraju da imaju problema sa bolovima u trbuhu.
Ako su vešti, pacijenti mogu da 'isfoliraju' i bolove u leđima, ali i da 'prevare' testove na osnovu kojih se utvrđuje prisustvo bolesti. Iskustva lekara pokazuju da ljudi koji strahuju za svoj posao i kojima znači svaki dinar ne idu na bolovanje čak ni kada su zaista bolesni, ali da se onima koji imaju dodatne poslove i ne žive samo od plate, bolovanje isplati, navodi Janjušević.
U nekim država postoje posebne komisije koje obilaze zaposlene dok su na bolovanju i ukoliko ih ne pronađu u bolnici ili kod kuće, mogu da predlože poslodavcu davanje otkaza “lažnom” bolesniku.
