Finansijski forenzičari od 1.marta otkrivaju lov u mutnom

Taj zakon srpski parlament je usvojio u drugoj polovini novembra 2016. godine, a od ovog marta specijalizovani tužioci i finansijski forenzičari će i formalno početi rad u četiri regionalna odeljenja.

Na čelu nove organizacione mreže biće Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje će proceusirati krivična dela „visoke korupcije”, u kojima imovinska vrednost prelazi 200 miliona dinara. Regionalni centri Tužilaštva biće u Novom Sadu, Nišu i Kraljevu i baviće se slučajevima korupcije protiv osumnjičenih kojima se na teret stavlja neki vid zloupotrebe. 

Zakon je predvideo da odeljenje Tužilaštva za borbu protiv korupcije u Beogradu ima 20-25 zamenika javnih tužilaca, u Novom Sadu 15-20, u Nišu i Kraljevu po 10-15. U tim odeljenjima radiće posebno edukovani tužioci i finansijski forenzičari, koji će zajedno učestvovati u krivičnom gonjenju okrivljenih za finansijski kriminal i korupciju, dok će se u naročito komplikovanim slučajevima formirati „udarne grupe” sačinjene od svih aktera potrebnih za efikasan krivični progon. 

Zadatak finansijskih forenzičara biće da pomažu javnom tužiocu da odluči, najpre, ima li mesta pokretanju krivičnog postupka, a potom i da pribavi što kvalitetnije dokaze i da ih uspešno predstavi pred sudom.

Zakon predviđa i da TOK i regionalni centri sarađuju i razmenjuju informacije sa službenicima za vezu iz drugih državnih organa da bi preko njih bio osiguran brži i kvalitetniji protok informacija. 

Po zakonskim odredbama, službenike za vezu imaće Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za katastar nepokretnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu i Uprava za javne nabavke. 

U zavisnosti od slučaja na kojem se radi i konkretnog zadatka, u sastavu grupe naći će se, osim policije i Tužilaštva, i zaposleni u državnim i drugim organima (na primer, Katastru ili Agenciji za borbu protiv korupcije) da bi zajedničkim radom u realnom vremenu razmenjivali informacije i brzo pribavljali kvalitetne dokaze koji mogu valjano biti prezentovani na sudu. 

Planirano je da posebno odeljenje suda koji će suditi ta krivična dela u Beogradu, bude sastavljeno od tri tročlana sudska veća, a u preostala tri centra od po dva.  

Ministarka pravde Nela Kuburović očkekuje da će novim Zakonom tokom 2018. godine biti ostvaren jedan od prioriteta Vlade Srbije, a to je efikasnija borba protiv korupcije. Po njenim rečima, Ministarstvo pravde je 2017. radilo na uspešnoj pripremi za početak primene Zakona, pre svega kroz projekat „Prevencija i borba protiv korupcije”, koji se finansira iz Evropske unije.

" Najznačajniji deo projekta se odnosi na obuku sudija i tužilaca, koja je počela tokom novembra i trajaće do 1. marta, kada počinje primena Zakona", precizirala je ministarka Kuburović. 

Za obuku se, kako je navela, prijavilo 250 sudija i zamenika javnih tužilaca, ali neće svi početi da rade 1. marta.  

"S obzirom na proceduru koja je propisana zakonom – da moraju da prođu bezbednosne provere – smatramo da je bolje da imamo veći broj obučenih sudija i tužilaca koji će moći da postupaju u tim predmetima. S druge strane, ne znamo kolika će biti brojnost predmeta, tako da će postepeno početi formiranje odeljenja, a verujem da će se do kraja godine broj sudija i tužilaca u posebnim odeljenjima povećati", navela je ministarka. 

Osam novih krivičnih dela

U skladu s novom organizacijom tužilaca i efikasnijom borbom protiv korupcije, od 1. marta će početi i primena osam novih krivičnih dela u vezi s privredom, uz odranije postojećih 25.  Nova krivična dela predviđena Krivičnim zakonikom su: prevara u obavljanju privredne delatnosti, pronevera u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba zastupanja u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poslova upravljanja i nadzora u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba u postupku privatizacije, primanje mita u obavljanju privredne delatnosti i davanje mita u obavljanju privredne delatnosti. 

Tu su i prevara u osiguranju, poreska utaja i zloupotreba položaja odgovornog lica, neuplaćivanje poreza po odbitku, zloupotreba ovlašćenja u privredi, zloupotreba položaja odgovornog lica, zlopotreba u vezi s javnom nabavkom, zloupotreba monopolističkog položaja, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića. 

Takođe i krivična dela nedozvoljene proizvodnje, nedozvoljene trgovine, krijumčarenja, onemogućavanja vršenja kontrole, neovlašćene upotrebe tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, obmanjivanja kupaca, odavanja poslovne tajne, falsifikovanja novca, falsifikovanja hartija od vrednosti, falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica, falsifikovanja znakova za vrednost, falsifikovanja znakova, odnosno državnih žigova za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih materijala, pravljenja, nabavljanja i davanja drugom sredstava za falsifikovanje i pranja novca. 

Kada su u pitanju finansijski stručnjaci, Nela Kuburović je ukazala na to da su nadležna tužilaštva tokom 2017. godine menjala sistematizaciju i unutrašnje uređenje svojih organa i predvidela zaposlenje forenzičara, koji će imati zadatak da pomažu tužiocima u istragama i u procesuiranju krivičnih dela s koruptivnim elementom. 

" To je ona karika koja je nedostajala nosiocima pravosudnih funkcija u borbi protiv korupcije – nedovoljno poznavanje te materije. Sada će forenzičari i oficiri za vezu iz svakog organa koji će se baviti dostavljenjem određenih podataka biti na raspolaganju tužiocu koji će koordinirati udarnom grupom", ukazala je Nela Kuburović. 

E. S. H.