Slamarka Ivana Dulić: Slama kao devojka za fine pletenice

Gospođa Dulić je odrastala u brojnoj porodici na salašu u Đurđinu, nakon Drugog svetskog rata, kada nije bilo lako obezbeđivati egzistenciju, kada su se igračke i korisni predmeti za domaćinstvo pravili od prirodnih materijala, među kojima je bila i slama.

Umeće stvaralaštva od slame nasledila je od majke Matije, međutim, prve slike od slame počela je izrađivati kasnije. Ona veli da zlatna, mirisna i šuškava slama čuva u svojim nitima šapat vetrova, sjaj sunčevih zraka deleći, kroz maglu, mraz i sneg, mnoge tajne prirode sa radoznalim i plašljivim pripadnicima životinjskog carstva, vernim stanarima vojvođanskih njiva.

Bogat umetnički staž u slamarstvu pre sedam godina pretočila je između korica knjige “Od njive do umetnosti”, neumorna je oduvek u nastojanjima i borbi za priznavanja slamarstva kao grane likovne umetnosti, kao i za inovacije već postojećih tehnika u radu sa slamom.

Priprema i novu knjigu, sa svojim istomišljenicama pravi novu raskošno ukrašenu risarsku krunu, ali i ukrase za aktuelne božićne i novogodišnje praznike.

Slama oslikava ravnicu koja čini život ovog podneblja, veru, kulturu, običaje, istoriju, tradiciju, zajedništvo porodice i nadu za bolje sutra, a uzdiže se i u beskrajne visine umetnosti. Svoje stvaralaštvo sam posvetila ispitivanju i proučavanju slame, čuvanju individualnosti u radovima koji do sada nisu viđeni, odnosno još nisu osmišljeni, urađeni i prezentovani. Dug je put da bi se u nečemu bio poseban, pa se bavim slikarstvom u tehnici sečene pletene slame, što je komplikovanije. Međutim, isto tako znam da je dug i naporan put od njive do trpeze, pod nebeskim svodom ponekad ćudljivim, olujnim i nepredvidivim, kaže Ivana Dulić.

Ona uverava da slama može da pruži mnogo više, te da to dokazuju upravo oni svesni njenog značaja i lepote, otvarajući svojom neograničenom maštom i ljubavlju prema umetnosti nova poglavlja budućih knjiga, ne posustajući u istraživanju granica svojih mogućnosti, stvarajući vredna umetnička dela.

Jako sam radosna što sada mogu sa slikarima zajedno ravnopravno da izlažem, jer slikarstvo i slamarska umetnost su najzad ruku pod ruku. Sada bez ustručavanja mogu slamom da slikam zajedno sa  samoukim, pa i akademskim slikarima. Posebno mi je drago što se sada slamarstvo priznaje za umetnost, jer dugo su se poklonici umetničkog stvaralaštva tome opirali. Slama je pričala svoje priče, dugo poručivala da čeka istoričare umetnosti da kažu svoj sud. Doduše, početni korak oni su načinili ranije kada je sve počinjalo, misleći da su time uradili sve. Međutim, to nije dovoljno, slamarstvu se stalno mora posvećivati dužna pažnja, jer je i ono otišlo korak dalje. Tako smo se našli u knjizi “Snovi u boji” u kojoj je 90 odabranih samoukih slikara iz Srbije i jedina sam zastupljena sa slamarstvom. Knjigu je priredio Slavomir Vojinović iz Beograda i u njoj je na moje veliko zadovoljstvo slamarstvo dobila šest stranica, što smatram da je velika čast, kategorična je naša sagovornica. 

Ja nisam od tih, više trčim za umetnošću, da vidim šta nam slama na tom polju može sve dati, pogotovo što mi je do sada rad sa slamom omogućio kontakte sa ljudima i proširio vidike, dodaje Dulićeva, napominjući da je nesporno da stvaralaštvo slamara ima značajan krug obožavalaca. 

Tehnikom sečene pletene slame mogu se raditi i najfiniji radovi, što nije moguće tehnikom koju uglavnom primenjuju drugi “slamari”:

Uspevam da od slame ispreplićem milimetarske pletenice, dok su kod ostalih one od pune slame, grublje i veće. Radim veoma precizne radove, čak sam uspela da slamom dočaram tehniku belog veza sa svim mustrama, koji se inače radi na platnu, ali na sasvim drugi način u odnosu na dosadašnji način kojim su ga prikazivale druge slamarke, objašnjava ona, dodajući da je uspela uraditi i Ivanov prsluk, slikom od slame rađenu “zlatovezom”, koji se inače radi koncom ili svilom i sastavni je deo nošnji kod Bunjevaca, Srba, Mađara …

Ivana Dulić veli da, iako ima bogato iskustvo, još uvek nije uspela da dokuči šta sve može od slame da se napravi, nego da još uvek mnogo istražuje, a još tridesetak drugih upućuje u tehniku sečene pletene slame.

Napominje da treba prakse, strpljenja i preciznosti, a mora se imati i jako kvalitetan materijal, slama od koje se mogu praviti trakice širine svega milimetar i od njih kao važan korak praviti pletenice:

Slama se za umetničko stvaralaštvo i rukotvorine kosi desetak dana pre kombajniranja. Isto kao što cura mora biti mlada, i slama mora biti mlada, elastična i fina za rad...

Milorad Mitrović