Dođeš na posao, provučeš karticu pa  duneš u „dreger”...

U populaciji uzrasta od 18 do 64 godine starosti više od 70 odsto stanovnika je barem jedanput u poslednjih godinu dana konzumiralo alkoholno piće. Podaci, pak, pokazuju da su alkoholu sklone i žene, doduše u manjem procentu od muškaraca, ali očigledno ni njima nije strana  čašica. Prema podacima SZO Srbija je na 12 mestu u Evropi po potrošnji alkohola.

Poslodavcima u Srbiji su ovi podaci dostupni i poznati i zbog toga deo njih već nekoliko godina testira radnike pre ulaska u pogone, a tu mogućnost predviđaju ugovorom o radu.   Zakon o radu dolazak na radno mesto u alkoholisanom stanju, ali i korišćenje psihoaktivnih sredstava, smatra težom povredom radne obaveze i na gazdi je da proceni da li će radniku odmah dati otkaz ili opomenu pred otkaz.

Radnici koji rade u privatnom sektoru i te kako znaju da gazde imaju pravo na alkotest ili test na psihoaktivne supstavnce i da su dužni da im se povinuju , ukoliko se to od njih traži. Kako znaju i za posledice potezanja čašice više, pa čak i pijenja raznoraznih psihoaktivnih supstanci ili lekova za smirenje,  većina radnika pre odlaska na posao to ne čini  iz straha da će ostatiti bez radnog mesta.

No, očigledno je došlo vreme  da se  i  zaposleni u državnim službama, shodno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, podvrgavaju proveri alkoholisanosti i uticaju drugih sredstava zavisnosti. Da je to tako potvrđuje i činjenica da je načelnik Opštinske uprave Beočin prošlog meseca doneo Pravilnik o postupku provere alkoholisanosti i uticaja drugih sredstava zavisnosti zaposlenih u Opštinskoj upravi Beočin. Prema tom aktu , zabranjen je dolazak na rad ili boravak u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih sredstava zavisnosti u prostorijama Opštinske uprave Beočin, a proveru obavlja tročlana komisija.

Potpisao - ne potpisao, isto ti se piše

Direktor kompanije “Patrol 023” Nikola Đurin  objašnjava da se nakon svakog alkotestiranja radnika na zahtev poslodavca , zapisnik daje zaposlenom na potpis.„Jedan primerak zapisnika daje se radniku, a drugi poslodavcu. Radnik može svojim potpisom da prihvati ili odbije zapisnik , ali može i da odbije da prihvati rezultate. Međutim, onda će svom poslodavcu morati da obrazloži zašto je odbio da potpiše zapisnik, a gazda je kroz svoje interne akte definisao da su radnici dužni da se povinuju alkotesiranju od strane akreditovane kompanije“,  kaže Đurin.  

U aktu s navodi da je svaki zaposleni u državnoj upravi dužan da prijavi načelniku Opštinske uprave, šefu odeljenja ili licu za bezbednost i zdravlje na radu, ukoliko posumnja da je neko od zaposlenih pod dejstvom alkohola. Prisustvo alkohola u organizmu utvrđuje se odgovarajućim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti – alkometrom. Taj alkometar mora posedovati uverenje o baždarenju, a pod alkoholisanim stanjem podrazumeva se sadržaj alkohola u organizmu zaposlenog veći od nula maligana. Akt dozvoljava i preventivnu proveru alkoholisanosti po metodi slučajnog uzorka koji obuhvata najmanje 30 odsto zaposlenih u Opštinskoj upravi. Ova mera sprovodi se dva puta godišnje.

Težu povredu radne obaveze čine i zaposleni u privatnom sektoru ukoliko se zapisnikom konstatuje da su došli na posao ili da rade pod uticajem alkohola, a odbijanje potpisivanja tog dokumenta neće radniku doneti ništa jer će on biti validan i bez njegovog potpisa. Dakle, za gazdu je bitno šta pokazuje alkometar, a ne ono što radnik hoće ili neće da prizna.  Direktor Kompanije “ Patrol 023”  Nikola Đurin iz Zrenjanina, koja između ostalih usluga nudi i uslužno sprovođenje alkotestiranja radnika uz poštovanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kaže za “Dnevnik” da je interesovanje kompanija za ovu usluge i te kako prisutno.

„Firme često koriste naše usluge alkotestiranja radnika. Naša kompanija koristi profesionalni alkotest uređaj “ Drager Alkotest 6820”, koji poseduje uverenje o overavanju merila izdato od strane akreditovanog kontrolnog tela. Firme sa nama potpišu ugovor za ovu uslugu i onda naši licencirani i obučeni radnici sprovode alkotestiranje radnika“, kaže Đurin.

Naš sagovornik precizi­ra da se postupak alkotestiranja radnika sprovodi na osnovu ugovora između njih i firme koja tu uslugu koristi. Kompanija radi onako kako firma zahteva i šta je tačno tražila.„Dakle, postupamo u skladu sa dogovorom sa određenom firmom koja želi tu uslugu. Ukoliko imaju jednog ili dva radnika za kojeg sumnjaju da su pod dejstvom alkohola onda se ide samo na njihovo testiranje. Ili, ukoliko žele da uvedu sistem prevencije – da se testiraju recimo svi zaposleni u jednoj smeni, onda njih sve kontrolišemo“, objašnjava Đurin.

Potreba za testiranjem radnika u Srbiji, po oceni Đurina, je opravdana zbog toga što ima onih koji zaista dolaze na posao ili rade pod dejstvom alkohola , a to može biti kobno i za samog radnika i za celu kompaniju.

„Kada radnici dođu pod dejstvom alkohola, a niko ih ne kontroliše – što se danas često dešava posle slava, rođendana, proslava-  i rade na nekoj mašini koja može da povredi, prevencija je jako važna. Iz tog razloga jeste opravdana, jer mora se na sve načine brinuti o zdravlju i bezbednosti radnika na radu, a toga nema ukoliko i oni sami ne budu svesni opasnosti kojoj se sami izlažu ili izlažu one pored sebe“, zaključuje Đurin.     

Ljubinka Malešević