IDILA U NOVOM SADU Fijakeri voze u neko davno vreme
Fijaker na ulicama našeg grada i ove zime uspeo je da nas odvede u neko davno vreme.
U ambijentu blago maglovitih večeri, uz svetlost kandelabara i prazničnih lampica, upregnuti konji u kasu i vozači fijakera u kostimima Deda Mraza pružali su gotovo nestvarnu sliku, pravu novogodišnju razglednicu. A sve je poteklo iz ljubavi jednog čoveka prema konjima, ali i Novom Sadu. Drugu godinu zaredom konji i fijakeri ergele „Bulić” iz Surčina upotpunjavali su zimsku bajku našeg grada od 23. novembra, kada je počeo „Vinterfest”, do danas.
– Mnogo lepih priča vezuje me za Novi Sad – ispričao je vlasnik ergele „Bulić” Milenko Radaković. – Dvadeset godina učestvujem na Novosadskom sajmu s izlagačkim konjima lipicanerima i sve je to neobjašnjiva ljubav. Novi Sad je za mene jedan specifičan grad kad je reč o kulturi i samom pristupu ljudi. Ljudi koji su uz mene jednako su zadovoljni.
Konji ergele „Bulić” učestvovali su u 28 filmova, što domaće, što strane kinematografije. Tako su se našli i u sada aktuelnoj seriji „Senke nad Balkanom”, kao i u ništa manje poznatim ostvarenjima poput prvog i drugog dela filmova „Zona Zamfirova”, „Montevideo”, „Santa Maria della Salute”...
Istorija konjarstva u toj porodici seže decenijama unazad. Milenko nosi ime svog dede, koji je bio kolar i držao konje pre Drugog svetskog rata, a zaprežna kola koja je napravio ostavio je pokolenjima u amanet.
– U 12. godini pokazujem intersovanje za konje, a otac mi pruža šansu – seća se on. – Kupujemo jednog ciganskog radnog konjića, i to je za mene bilo neograničeno veselje. Sve to traje, ali oko dvadesete preovlađuje ljubav prema devojci i kasnije porodici koju sam osnovao.
Uvertira ergele „Bulić” počinje pred kraj 2000. godine. Nakon izvesnog vremena i ozbiljnijih, profesionalnih razmišljanja, Radaković kreće u nabavku pedigriranih lipicanera. Pred početak sezone 2001. godine i Fijakerijadu u Crepaji kupuje dva vredna lipička konja i za njih daje gotovo 10.000 nemačkih maraka.
Taj potez je izuzetno uticao na tržište lipicanera. Samo desetak dana
kasnije, Radaković izlaže grla novoosnovane ergele „Bulić” na Novosadskom sajmu. Posetioci su bili svedoci stvaranja imperije. Tada se dičio s tri pastuva, odnosno sedam-osam kobila, da bi danas bio privatnik s najvećim brojem izloženih lipicanera na toj evropski priznatoj i poštovanoj privrednoj manifestaciji. Danas ergela „Bulić” broji 150 grla.
B. Pavković