Stefan Vujić iz hrvatskog jata sleteo među „orlove“
Selektor srpskih rukometaša Jovica Cvetković zakazao je za ponedeljak prozivku kandidata za sastav reprezentacije za predstojeće Evropsko prvenstvo koje će se od 12. do 28. januara 2018. održati u Hrvatskoj. Među pozvanima je i novo ime – Stefan Vujić, igrač rumunske Steaue.
Ovaj 26-godišnji srednji bek izazvao je posebnu pažnju naše javnosti jer se rodio u Rijeci, branio je boje kadetske i juniorske reprezentacije Hrvatske, da bi sada odlučio da obuče dres s nacionalnim grbom Srbije, zemlje iz koje Vujići vuku korene. To je prvi put u sportu, bar u rukometu, da neko ko je rođen u Hrvatskoj zaigra za Srbiju. Ovih dana Stefan Vujić s porodicom, suprugom i sinom, boravi u Novom Sadu, pa je to bila prilika da popričamo sa ovim 192 centimetra organizatorom igre.
Otkud vi u Novom Sadu?
– Posle završetka polusezone u Rumuniji došao sam u Novi Sad da posetim rodbinu, koju imam i u Zrenjaninu, pošto su moji roditelji poreklom iz Ečke. Ovde često dolazim kada imam slobodno vreme, a uskoro bih trebao da rešim i stambeno pitanje u Novom Sadu, gradu koji se izuzetno dopada i mojoj supruzi Tamari i meni.
Imajući u vidu da ste rođeni Riječanin, prošli ste hrvatsku rukometnu školu, igrali ste u mlađim reprezentativnim kategorijama Hrvatske, otkud odluka da igrate za Srbiju?
– Nisam ja birao između Hrvatske i Srbije, već je to bila jedina opcija i konkretna ponuda. U Hrvatskoj nisu me više zvali, razloge nisam ni tražio. Uvek sam bio fokusiran na svoju igru nadajući se da ću poziv zaslužiti. Taj dan nije došao i ne žalim. Ljudi iz Hrvatskog rukometnog saveza imaju svoje planove i viđenje. Jednom prilikom Ivano Balić i Lino Červar su rekli da Hrvatska ima previše sličnih igrača, što im stvara poteškoće kod izbora.
U međuvremenu je došla ponuda RSS?
– Sve je krenulo od razgovora sa trenerom Markom Isakovićem tokom pripremnog turnira, kada smo razgovarali, ali to tada nije bilo ni vreme ni mesto. Čuli smo se posle, razgovarali, tražio sam koji dan da razmislim, da se konsultujem s mojima, naišao na odobrenje svih s kojima sam razgovarao, a tu je bilo i hrvatskih reprezentativaca, i odlučio se da zaigram za Srbiju. Odluka ne može da bude loša.
U ponedeljak je okupljanje srpske reprezentacije u Kovilovu, imate li tremu, kakav je osećaj?
– Ima pozitivne treme. Ustvari ne bih je nazvao tremom, već iščekivanjem da sve to krene. Imaćemo mnogo pripremnih utakmica, potrebno je da se fokusiram na najsitnije detalje. Pred nama je pred Novu godinu turnir u Švajcarskoj, potom 2. januara u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, 5. janura s Makedonijom, a 9. i 10. sa Slovenijom. Imamo malo vremena, a mnogo posle i utakmica, zato moramo da budemo maksimalno unutar ove priče. Biće mnogo razgovora, video analiza... Ako nismo spremni 100 posto u tako kratkom periodu ne mogu se napraviti ni dobre stvari.
Kakva su vaša očekivanja na EP?
– Mnogo dobrih igara, proizvod mora da bude zajedništvo, dobra klima, ako uspemo sve da to ukomponujemo, uspeh je zagarantovan.
Karijera
Stefan Vujić je rođen u Rijeci 7. juna 1991. godine, gde je živeo do 18. godine i napravio prve rukometne korake. Prelaskom u Poreč počinje njegov profesionalni razvoj. U sezoni 2013/14. igrao je za francuski Nant, a godinu dana kasnije za Istr, gde je doživeo povredu ramena. Posle jednogodišnje pauze zaigrao je za PPD Zagreb gde je okusio novi rukomet u Ligi šampiona i mnogo napredovao kod Veselina Vujovića. Sada igra za Steauu iz Bukurešta.
U Grupi smo sa domaćinom Hrvatskom, Islandom i Švedskom?
– Grupa je izuzetno jaka i zahtevna. Prvi meč igramo s Hrvatskom, ali mi moramo da uđemu u tu utakmicu kao i u svaku drugu. Siguran sam da ćemo dati sve od sebe u tom meču da otvorimo šampionat pobedom. Svesni smo da to neće biti lako. Dobro znamo ko su i šta su, kakva je to reprezentacija, da igraju brz, fizički zahtevan i taktički potkovan rukomet, sa sjajnim individualcima. No, ne plašimo se, već samo trebamo da uđemo hladne glave. Ništa lakše neće da bude ni protiv druge dve reprezentacije, jer je EP najjače takmičenje na svetu. Igrači Švedske i Islanda igraju u najjačim ligama, Bundesligi i Francuskoj, igraju brzo i atraktivno, gaze svih 60 minuta, vodili ili gubili 10 golova razlike i kažnjavaju svaku „crnu rupu“.
Da li je realan prolazak u drugi krug?
– Nezahvalno je baviti se bilo kakvim prognozama. Idemo od utakmice do utakmice, pa šta bude. U svakom slučaju otvaranje će biti veći pritisak na Hrvate nego na nas. Mi možemo da igramo opuštenije, da damo fokus na nas i našu igru, kako bi što dalje dogurali. Ako je to finale neka bude.
Ko bi mogao da bude slaba karika?
– Nema je na EP. Jedna slaba karika može da bude slabo tempiranje forme, istrošenost igrača od duge i naporne polusezone... To je ono što može da utiče na rezultat.
Ko su favoriti EP?
– Ima mnogo kandidata. Tu mora da se na prvom mestu spomene Francuska, bez obzira što Hrvatska igra kod kuće, tu je i Danska, Nemačka, ma svaki od učesnika može da dođe do medalje – smatra Stefan Vujić.
Jovo Galić
Da li očekujete lošu reakciju domaćih navijača u Splitu kada budete izašli na teren?
– Prvo, nadam se da ću dobiti poverenje selektora Cvetkovića da zaigram u Splitu. Profesionalni život me je naučio da držim fokus na onome što je bitno. Reakcije i mišljenja su, siguran sam, podeljeni. To je bio moj lični izbor, u kom svaka pozitivna reakcija je dobrodošla, a negativne neće da prodru do mene. Uvek je lepše igrati u punoj dvorani i frenetičnoj atmosferi.