Pomoć sakupljačima otpada kroz projekte
BEOGRAD: Sastanak Nacionalne platforme za socijalnu inkluziju neformalnih sakupljača otpada održan je danas u Nišu, a ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić upozorio na njihov neodrživ način života zbog čega im je pomoć sa strane, kroz projekte, neophodna.
Sastanak je održan povodom početka realizacije jednogodišnjeg projekta „Podrška integraciji u tržište rada i formalno upravljanje otpadom Roma, migranata i drugih ranjivih grupa".
Projekat se realizuje u saradnji MDULS, Ministarstva zaštite životne sredine, PKS i GU Niša, a pod pokroviteljstvom ministarke i predsednice Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2020. Slavice Đukić Dejanović. Realizacija je omogućena zahvaljujuću GIZ-u.
Ministar Branko Ružić rekao je da u Srbiji negde između 30 i 50 hiljada individualnih sakupljača otpada za reciklažu predstavljaju ključan faktor za reciklažnu industriju Srbije i da oni značajno doprinose ostvarenju ciljeva Vlade Srbije u oblasti zaštite životne sredine i dostizanju EU standarda.
„Ukoliko na njih dodamo i članove njihove porodice dolazimo do prilično velikog broja ljudi koji živi od ovog posla. Upravo ti sakupljači otpada za reciklažu nemaju rešen status, niti pravo na penziono ili socijalno i takvu zakonsku regulativu nismo do sada sredili", rekao je Ružić naglašavajući bitnost projekta čija je realizacija danas započeta.
To je, kako kaže, posao koji je jedan od fizički najzahtevnijih - prosečan sakupljač prepešači oko 20 km dnevno, radni dan im traje i do 11 sati, nemaju plaćene vikende, bolovanja, odmore, a pritom ne zarade više od 15.000 dinara mesečno."A da ne spominjem da tu zaštite na radu ni ne postoji, a da sakupljače ne čine samo muškarci - jaki i sposobni, već i žene i deca", opisao je Ružić uslove rada sakupljača reciklažnog otpada.
On je rekao da se radi o ranjivim grupama ljudi koji žive i rade u krajnje neregularnim uslovima, a pritom nemaju ni finansijske ni obrazovne ni druge potencijale da se uključe u normalno poslovanje.
„Upravo iz razloga što oni sami sebi ne mogu pomoći, ta pomoć mora doći sa strane i taj neodrživ način života moramo da rešimo započinjanjem programa koji će im omogućiti ili samozapošljavanje ili zapošljavanje u postojećim kompanijama", naglasio je Ružić.
Ovaj problem se tiče i sive ekonomije, ali i da se sakupljanjem otpada pretežno bave Romi, ocenio je ministar državne uprave i lokalne samouprave.„Pitanje njihovog uključivanja u formalno tržište rada neodvojivo je povezano sa njihovom emancipacijom u smislu obrazovanja, stambenih uslova i učešća u javnim poslovima", rekao je Ružić.
On je dodao da kroz legislativu i učešće u projektima Vlada pomaže u rešavanju konkretnih problema sa kojima se manjinske grupe suočavaju. „Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pripremilo je izmene tri zakona - o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, o službenoj upotrebi jezika i pisma i o nacionalnim savetima nacionalnih manjina", rekao je Ružić.
On je dodao da posle 15 godina, ponovo je aktiviran Budžetski fond za nacionalne manjine, koji sada iznosi oko 1.800.000 dinara, a budžetom za 2018. predviđeno je čak 12 puta više novca (oko 21.800.000 dinara).
Ministar se zahvalio GIZ-u i nemačkoj vladi koji kroz različite programe podrške pomažu kako migrantima, tako i boljem upravljanju otpadom u Srbiji.
Đukić Dejanović: Projekat za sakupljače sekundarnih sirovina
NIŠ: Realizacijom projekta "Podrška integraciji u tržište rada i formalno upravljanje otpadom" Roma, migranata i drugih ranjivih grupa, obezbeđena je bolja budućnost za sakupljače sekundarnih sirovina,izjavila je danas ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanoović.
"Ovaj projekat posebno je važan za onog ko je u ovom trenutku nevidljiv, a složićemo se da su sakupljači sekundarnih sirovina najčešće Romi, ljudi iz marginalnih grupa, neretko deca i da su apsolutno nevidljivi" rekla je Đukić Dejanović u Nišu povodom početka realizacije projekta.
Ona je navela da se značajan deo njihovih aktivnosti ne vidi, da nisu u legalnim tokovima i legalizacija statusa je i socijalno pitanje, i pitanje zdravlja tih ljudi i pitanje odnosa prema radu.Dodala je da je uverena da će 30 do 50 hiljada ljudi u što većem broju u perspektivi imati svoje ime i svoj radni i socijalni identitet i da će imati pravo na zdravstvenu zaštitu.
Predsednik Republičkog sindikata sakupljača sekundarnih sirovina Šaban Salijević je rekao da je konačno rešena dilema za Sindikat da li su sakupljači zabluda ili potencijal društva. „Vlada je dala strašno dobru notu. Ova ideja je proistekla iz Sindikata. Svi će imati identifikacione kartice koje na sebi imaju čip da bi mogao da se prati tok otpada“, kazao je Salijević.