SUĐENJE ZA SMRT RADNIKA Građevinski dnevnik dorađivan nakon nesreće?

Građevinski sudski veštak Miroslav Tomin naveo je juče da je uslov za prijavu radova, između ostalog, izrada elaborata o urgoženosti gradilišta, u kojem se analizira i bezbednost na objektu. Precizirao je da je svaki izvođač radova, odnosno podizvođač, dužan da sprovodi mere zaštite na radu. 

„Potreban je elaborat o uređenju gradilišta, koji treba da obuhvati sve radove, ali svaki podizvođač bi morao imati obučene radnike. Nisam imao slučaj u praksi da je Građevinska inspekcija zahtevala više elaborata, od svakog poslodavca posebno. Smatram da je u njemu trebalo eksplicitno navesti podatke o pomenutom dalekovodu“, kazao je Tomin.

Na taj stav je više branilaca imalo primedbu, pozivajući se na zakon, i naveli su da nijedan poslodavac ne može donositi mere o tuđim radnicima, već samo o svojim zaposlenima.

U jednom trenutku na glavnom pretresu je pred katedrom predsednika veća sudije Radeta Klajyije bilo desetak stranaka (Tužilaštvo, okrivljeni, branioci..) da bi razmenili svoje stavove posmatrajući fotografije s lica mesta nesreće, a okrivljeni Dane Rogić je pri tome rekao da ga ti detalji ne interesuju te da je nastradali radnik radio na poslovima koje je rekao, iako to neko stavlja pod znak pitanja. 

„Slike me ne interesuju, ne mogu da slušam ove gluposti. Znam na čemu je radio taj čovek“, kazao je Rogić.  

U sudnici se veoma dugo raspravljalo o mestu, tačnoj poziciji na kojoj je bio radnik koji je poginuo i koliko je bio udaljen od dalekovoda, ne bi li se proverili iskazi svedoka. Tokom postupka ispostavilo se da podizvođač Rogić nije imao građevinsku knjigu, niti je vodio dokumentaciju, odnosno da toga nema u spisima.

Veštak za građevinu je juče gledao i građevinski dnevnik glavnog izvođača radova, preduzeća „Budućnost”, i konstatovao da su u njega upisivani bravarski radovi na montaži čelične konstrukcije na krovu, van hronološkog reda i da je, po svoj prilici, nadzorni organ naknadno upisivao podatke u taj dnevnik, iako je bio dužan da konastantno prati izvršenje radova i njihovu dinamiku.

Veštak elektrostruke je naveo juče da se u elaboratu ne obrađuje činjenica da se na parceli na kojoj se izvode radovi nalazi dalekovod. On je kazao da je ivestitor dobio dozvolu „Elektrodistribucije” za radove tek iz drugog pokušaja, kada je imao saglasnost uz uslov da se pridržava propisa.

Po navodima optužnice, prilikom izgradnje objekta, 15. marta 2011. godine oni, kao odgovorna lica, nisu postupali shodno propisima i opšteprihvaćenim tehničkim pravilima o zaštiti na radu. Svedok Anđelko B, tadašnji šef operative AD „Budućnost”, kazao je na prethodnom ročištu da se u početku radova na objektu govorilo da će kobni dalekovod biti izmešten, ali da su posle izvesnog čekanja radovi krenuli.  

Podsetimo, kako se navodi u optužnom aktu, iako su bili svesni toga da usled takvog ponašanja može nastupiti opasnost po život Ljubiše Bencuna koji je radio na skeli postavljenoj u neposrednoj blizini dalekovoda, olako držeći da do smrti oštećenog neće doći, on je ipak zadobio povrede opasne po život. Prilikom izvršavanja radnog zadatka, dodavanjem metalne šipke duge četiri i po metra, teške devet kilograma, on je na krovu hale koja se gradila dotakao visokonaponski dalekovod od 20 kilovolti, a devet dana kasnije je izdahnuo. Nastavak glavnog pretresa zakazan je za 13. februar.

M. Vujačić