Ne daju da plastika pregazi stare zanate
BAJŠA: Društvo za negovanje tradicija i rukotvorina „Etno“ u Bajši, mestu bačkotopolske opštine, skoro deceniju i po okuplja zainteresovane meštane svih generacija.
Vični izradi rukotvorina i starim već skoro zaboravljenim zanatima koji odumiru, trude se da svoje iskustvo i veštinu prenose na mlade. Da se nit tradicije ne prekine zdušno se angažuju predsednica Društva „Etno“ Ružena Suhanko i drugi entuzijasti, a rukotvorine nude na mnogim manifestacijama koje se bave negovanjem tradicija.
Ružena Suhanko kaže da su najviše postigli u obuci tkanja na razvojima, pletenju upotrebnih predmeta za domaćinstvo od rogoza i ljuštike od kukuruza, a prave i mnoštvo detalja za ukrašavanje domova za najznačajnije verske praznike.
Predsednica Društva „Etno” Ružena Suhanko je penziju stekla u ugostiteljstvu, pa se posvetila tkanju na razboju ukrasnih i upotrebnih predmeta od vune i krpica, kao što se to nekada radilo. Ni njen suprug Šandor ne sedi skrštenih ruku, zna da napravi i popravi razboje i sve sprave neophodne za tkanje i izradu drugih rukotvorina, pa i sam ih pravi.
"Najviše radim na pletenju saćura i drugih predmeta od rogoza i ljuštike", priča Šandor Suhanko.
On dodaje da je to naučio još od svojih roditelja, jer je još dok je bio dete uz reku Krivaju bilo je dosta rogoza.
"Naučio sam i da pletem mreže kojima se lovila riba, a takođe i tašne od kanapa koje su u međuvremenu uglavnom zamenile najlonske kese. Ipak, još ima onih koji više cene mrežaste tašne od kanapa sa drvenim drškama, torbe od rogoza i ljuštike i razne predmete od prirodnih materijala. Po zanimanju sam moler i farbar, pa sam radio u nekadašnjem bačkotopolskom preduzeću „Umetnost”, odakle sam otišao u penziju. Supruga i ja imamo sada vremena na pretek, pa gledamo da ga nekako korisno utrošimo. Pod stare dane možemo samo ovako fine sitnije rukotvorine izrađivati, a to je zbog održavanje kondicije i zdravlja bolje nego samo da gledamo televiziju", kaže Šandor Suhanko.
Ružena i Šandor Suhanko, Eva Kočiš Sabolčki i drugi aktivisti Društva „Etno” ukazuju da se u Bajši veliki broj dece uključuje u aktivnosti, a one se trude da proizvodi starih zanata i rukotvorine ne odumru, da ih skroz ne potisne plastika.
"Dragoceno je da se nauči i ne padne u zaborav kako se nekada od prirodnih materijala pravilo mnogo stvari, da nas u svakom pogledu ne zaguši plastika i razna uvozna roba iz Kine i drugih azijskih zemalja. Ako se ne potrudimo da se stari zanati i veštine sačuvaju, vreme će ih pregaziti. Želimo da mladima skrenemo pažnju, ali i odrasle da podsetimo, da ono što se izrađuje od prirodnih materijala ima daleko vreću vrednost", veli Ružena.
Najmlađi su zainteresovani da savladaju razne veštine iz kućne radinosti, međutim, po završetku osmoljetke kada krenu u srednje škole njihovo interesovanje stagnira, mada ima i onih koji ni tada ne odustaju.
"Bitno je da se deca oprobaju i savladaju veštine izrade rukotvorina i starih zanata, pa verujemo da će se mnogi u starijem dobu prisetiti šta su sve naučili u našim radionicama i doprineti da se nastavi čuvanje tradicija. I mi smo u selu pokrenuli tkanje na razbojima posle pauze više od tri decenije. Ja sam se tkanju obučavala u Subotici, a sve ostalo učili smo od starijih meštana Bajše, tako da smo od zaborava otrgnuli korparstvo, izradu saćura i asura od rogoza i ljuštike kukuruza, ali i savladali pletenje, perličenje i druge veštine i to nastojimo da prenesemo deci", kaže Ružena Suhanko.
Entuzijasti Društva „Etno” smatraju veoma bitnim ono što rade. Eva Kočiš Sabolčki je ispričala da je za sada naučila tkanje i mada joj se čini da su teže druge veštine koje uči, ali kada ih savlada i zavoli ih.
"Tkam vunene futrole za mobilne telefone, torbice i slično. Polako se uhodavam. Radila sam kao profesor geografije, u poslednje vreme ne radim u prosveti, ali ovo mi dobro dođe da nastavljam rad sa decom, pošto kao izborni predmet imaju negovanje tradicije. Baka mi se bavila tkanjem i rukotvorinama, od nje nisam stigla da naučim, ali zahvaljujući Ruženi uspevam to da nadoknadim", ističe Eva Kočiš Sabolčki.
M. Mitrović
(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Bačka Topola. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)