INTERVJU Čedomir Jovanović: U Pećincima sa najmlađom listom

„Tu politiku ne može da nosi svako, niti je ona izraz našeg hira, ona je ono u šta verujemo i oko toga nema kompromisa. Isto tako i u Pećincima. Naši lokalni odbori imaju apsolutnu autonomiju u donošenju odluka o načinu izlaska na izbore i u tome vidimo prednost u odnosu na pojedine partije koje su zamislile da im lokalni odbori služe kao stranačke ispostave bez puno smisla“, kaže Jovanović.

Upitan šta je predizborni progam LDP – a za Pećince, predočava da „ ako pogledate prosek godina na našoj izbornoj listi u ovoj opštini, jasno se nameće i odgovor koji je naš program i na koju kategoriju i grupu obraćamo posebnu pažnju“.

„Izlazimo na te izbore sa ubedljivo najmlađom listom. Živimo u zemlji iz koje mladi žele što pre da odu, i sama činjenica da na ovim izborima kandidujemo grupu mladih ljudi koja hoće da preuzme političku odgovornost za život u opštini dovoljno govori da se ne predajemo bez borbe i pored toga što su uslovi u Pećincima, kao i u drugima opštinama, za mlade izuzetno nepovoljni“,kaže Jovanović.

Da li je Srbiji potreban novi ustav, šta biste vi menjali?

- Srbiji je prvo potreban razgovor o tome kako smo dospeli dotle da je donet Ustav koji, posle jedanaest godina, izgleda kao maštanje grupe ljudi kojima je taj akt bio poslednja šansa za političko preživljavanje njih i njihove ideje o Srbiji kao pustom ostrvu izolovanom od ostatka sveta. Preambula je samo simbol tog lutanja, i njen najizraženiji deo koji odmah na početku Ustava govori o dezorijentisanosti onih koji su ga doneli. Potrebno je da se donese Ustav moderne Srbije koji govori o zemlji koju želimo da ostavimo svojoj deci.  I naravno da u njoj treba biti mesta za drugačiji odnos prema Kosovu, položaju Vojvodine ili pitanju ljudskih prava. Takođe, mora se raditi na afirmaciji prava svih grupa koje su ugrožene u ovoj zemlji i dobro razmisliti o funkcionalnosti ovakvog političkog sistema. Nikada se više ne sme ponoviti onakvo sramno glasanje o Ustavu i neregularnosti, u kojima su učestvovali svi sem Liberalno-demokratske partije i naših političkih partnera sa kojima smo se i tada odlično razumeli, kao što to činimo i danas.

Bili ste protivnik vanrednih parlamentarnih izbora. Koji red poteza je po Vašem mišljenju najbolji za Srbiju?

- Nažalost, na taj red poteza mi danas možemo vrlo malo da utičemo. Kada kažem „mi“, mislim na državu u kojoj živimo, koja, posle tri decenije propuštenih prilika, ima vrlo jasan spisak poteza koji je čekaju. Tačno je, bio sam protivnik održavanja vanrednih parlamentarnih izbora najmanje plašeći se za budućnost Liberalno - demokratske partije. Ti izbori bi značili da dižemo ruke od evropskih integracija Srbije i postajemo jedno društvo koje je definitvno odlučilo da bude na marginama Evrope, plaćajući pretešku cenu za gluposti kojima je svaka vlast bila sklona. U 2018. godini moramo izaći kao Srbija sa rešenjem za probleme koji postoje na Kosovu. Ako to ne uradimo mi, to će se svejedno uraditi bez nas i logičniji je izbor da u tom procesu budemo činioci nego posmtrači. Moramo redefinisati svoje odnose sa Moskvom, kojoj je Srbija poslednje utočište na Balkanu posle niza poraza kojima se smanjio njen uticaj, pre svega u Makedoniji i Crnog Gori, pa je Srbija ostala platforma preko koje Rusija vodi svoju borbu za Zapadom. Izbori u Bosni i Hercegovini su takođe šansa da pokažemo stepen odgovornosti koji se očekuje od nas kada se govori o zemlji kojoj toliko puno dugujemo, posle ratova i patnji koje su uništile i Bošnjake, i Srbe, i Hrvate. Moraju se prekinuti te specijalne veze sa Miloradom Dodikom, ili kako god to neko naziva, i raditi na očuvanju BiH kao celovite države i pomoći joj da konačno bude funkcionalna zemlja.

Deo opozicinih stranaka više kritikuje LDP nego vlast. Kako ste postali „nepoželjni“ opozicionar za opoziciju?

- Ne mislim da smo nepoželjni niti bih se vodio tim kategorijama. Za te ljude, na koje aludirate, mi nismo bili poželjni ni 2005. godine, 2007. ili 2012. godine. Razlog tome nije u našoj ideji da se sa njima slažemo ili ne, već u našim namerama koje su uvek bile iste i političkim motivima koje nismo skrivali. Temelj onoga što radimo 12 godina, od kad smo osnovali LDP, su jasni politički stavovi bez pravljenja kompromisa shodno promenama vlasti i tome što je neko danas bio vlast, a juče opozicija, i obrnuto. Takođe, ne možemo danas biti nešto što nikada nismo bili zato što su oni koji su nam do juče bili protivnici došli na mesto gde mi oduvek stojimo. Drugi u tome vide priliku da o nama govore rečnikom koji je za njih uvek bio karakterističan i da nas napadaju na temi „ prave “ i „ lažne “ opozicije. Za razliku od njih, nismo sa Nikolićem i Vučićem donosili Ustav, poklanjali „ NIS “ Rusima, bezuspešno branili interese Srbije na Kosovu, propagirali vojnu nutralnost koja nas skupo košta i ćutali o politici devedesetih i greškama Srbije, i zato nas nećete videti u njihovoj banalizaciji politike.

Kako komentarišete Jankovićevu ideju da je on trebalo da bude premijer posle predsedničkih izbora?

- Niko ne priča danas o Jankoviću bolje i više nego što to čini on sam o sebi. Od trenutka kada je odlučio da se formalno bavi politikom za metu ima Liberalno - demokratsku partiju iz razloga što smo odlučili da ne učestvujemo u ritualnom nestanku politike u Srbiji, gde svako ko pokaže malo normalnosti i svesti odmah bude okarakterisan kao neko ko sarađuje sa Vučićem na ovaj ili onaj način. Samo njegovo razmišljanje o mestu premijera u trenucima kada su završeni predsednički izbori govori dosta o Jankovićevom shvatanju politike i onoga što se u njoj radi, ali i govori o karakteru osobe koja se spustila u politički život bez znanja elementarnih činjenica o njegovom funkcionisanju. Kada smo išli na konsultacije o formiranju Vlade, bez ikakve namere da u njoj učestvujemo, ili kada smo se iz pristojnosti, kako smo to uvek činili, pojavili na inauguraciji novog predsednika Republike, Janković je to iskoristio za obračun sa nama. On je počinjao i završavao rečenicu sa mnom, optužujući me za nešto što je notorna glupost i što se danas vidi samo zbog toga što ne želimo da se odreknemo svoje politike jer su drugi na nju pristali i sprovode je ne onako kako bismo to radili mi – neefikasnije od nas – ali je sprovode. I sve su to radili dok su tajno priželjkivali i činili sve da dođe do onoga za šta su nas optuživali. Žao mi je, naši ključni politički stavovi su potvrđeni kroz ovo vreme, između ostalog i u činjenici da su drugi na njih u velikoj meri pristali i ja zbog toga ne mislim da budem četnik u 2018. godini. Kada Janković mašta o dogovoru sa Vučićem, koji ga je pre toga odbio kada je sa spiskom ličnih želja došao kod njega, pokazuje samo koliko smo bili u pravu kada smo ga opisivali, bez ikakve želje da uvredimo one koji su zbog svoje naivnosti poverovali da je odgovor na ovo što nam se dešava osrednji činovnik iz kabineta Bakija Anđelkovića.

Svetlana Stanković