Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Kanjiška „Staklena  bašta” ide na "doboš"

02.12.2017. 17:24 22:05
Piše:
Foto: M. Mitrović/Gradska kuća u Kanjiži

Stečajni upravnik AD „Staklena bašta” u stečaju iz Kanjiže oglasio je prodaju tog stečajnog dužnika kao pravnog lica javnim nadmetanjem prvi put, što je epilog neuspešne privatizacije.

Početna cena „Staklene bašte” iznosi nešto više od 58 miliona dinara, dok je depozit za učešće na javnoj prodaji imovine tog propalog preduzeća na Putu narodnih heroja 19 u Kanjiži 23.215.763 dinara. Rok za otkup prodajne dokumentacije i uplatu depozita je 8. decembar, a javno nadmetanje će se održati 15. decembra ove godine u 11 sati u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, Centru za stečaj – Odeljenje u Novom Sadu.  

Prodaja imovine stečajnog dužnika AD „Staklena bašta” je epilog neuspele privatizacije tog preduzeća. U postupku privatizacije 22. aprila 2004. godine firmu je za 12.335.000 dinara, ili 175.737 evra, najpre kupio Imre Erdelji iz Trešnjevca, ali ju je krajem 2005. godine prepustio Draganu Miloševiću iz Vrbasa, ustupanjem ugovora o prodaji. Po raspoloživim informacijama, poslovanje „Staklene bašte” je završilo bankrotom i stečajem, a najveći poverilac kanjiške firme je Razvojna banka Vojvodine u stečaju.

AD „Staklena bašta” se kao stečajni dužnik prodaje u viđenom stanju. Kanjiška firma ima staklenik površine šest hektara, koji je u prilično lošem stanju, a na parcelama u njenom vlasništvu su trafostanica i desetak objekata drugih delatnosti, radionica površine 35 kvadratnih metara, magacin od 72, garaža od 104 i nadstrešnica od 215 kvadrata.

Kao nepokretnosti s pravom korišćenja „Staklene bašte”, na potesu Veliki pašnjak u katastarskoj opštini Kanjiža, upisano je nekoliko nekategorisanih puteva, nasip, a jedna parcela u prirodi faktički predstavlja i kanal kod ribnjaka.      

M. Mitrović  

Autor:
Pošaljite komentar