Zimonjić Đokoviću: Ne forsiraj i bićeš opet br. 1

Ovo će biti prvo iskustvo za Novaka, nikad toliko dugo nije odsustvovao sa terena. Sigurno će imati svežinu i motivaciju, verujem ni da mu povratak rutine u mečevima neće biti problem jer je svestan svojih kvaliteta. Ako se dobro pripremi, mislim da je pitanje vremena kada će se vratiti na sam vrh, rekao je Zimonjić na Sajmu sporta u Beogradu.

Zimonjić smatra da Đoković mora postepeno da pronađe formu posle šestomesečnog odsustva van terena.

Mora da bude obazriv, da ne forsira i ne ide po svaku cenu, što nikad nije radio u karijeri. Uz dobar tim koji je uvek imao pored sebe ima velike šanse da se vrati na prvo mesto. Verujem da može da ima sjajan povratak kao Nadal ili Federer, nema igrača kojeg nije pobedio, na svim podlogama. Najvažnije je da bude zdrav.

U novoj sezoni mnogo očekuje i od Filipa Krajinovića koji je oduševio na Mastersu u Parizu i plasmanom u finale napredovao na 34. mesto na ATP listi.

Filip je napravio fenomenalan uspeh, ne sme da se zaboravi da je osvojio pet čelendžera, pobedio nekoliko jakih igrača na putu ka finalu u Parizu, što je najveći uspeh posle Novakovog. To je velika motivacija za sve ostale, ali i za njega jer je pokazao da može da igra na najvišem nivou. Ima kvalitet i može da uđe u Top20.

Zimonjić je nedavno odlučio da se isključivo posveti selektorskoj funkciji i završi igračku reprezentativnu karijeru dugu 22 godine, protkanu putem od dna do krova planete.

Fizički mi je naporno da budem selektor-igrač, mogu više reprezentaciji da pomognem kao selektor, mlađi dolaze i treba graditi novi tim. Neki od njih će još uvek igrati, Đoković, Tipsarević, Troicki, Lajović, Krajinović, nadolaze i Kecmanović, Milojević i Đere, imamo lepu budućnost.

Priznaje i da svaki put kad čuje himnu “Bože pravde”, kao što je to bio slučaj i na Sajmu sporta, ima osećaj kao da izlazi na teren.

Odmah mi se bude lepe uspomene kad čujem himnu. Mogu da budem zadovoljan i ponosan na reprezentativnu karijeru, igrao sam od 1995. i preskočio samo dva meča zbog povrede, bili smo prethodno tri godine pod sankcijama... Od najnižeg ranga iz treće evro-afričke zone došli smo do prvaka sveta i malo ljudi je uspelo to da uradi, zato sam presrećan.

Kao najblistaviji trenutak, logično, izabrao je pobedu nad Francuskom u Beogradskoj areni za trofej Dejvis kupa 2010, ali i otkrio da ostaje žal što više puta nije podigao podsećajući na finale sa Česima tri godine kasnije.

Žao mi je što smo izgubili finale od Češke kada je Troicki bio suspendovan, a Tipsarević povređen, nismo imali najjaču ekipu pred domaćom publikom. Ubeđen sam da bismo sa njima izašli kao pobednici. Jednom smo osvojili i igrali finale, više puta bili u polufinalu i to je fantastičan rezultat, a usudio bih se da kažem i da je samo učešće u Svetskoj grupi uspeh za našu zemlju.

Naglasio je i da nema lepše stvari za sportistu od igranja pred domaćom publikom, uz veliku podršku sa tribina, kao što je to bio slučaj i u gradovima poput Niša, Kraljeva i Novog Sada.

Bivši najbolji dubl igrač sveta i u 41. godini odoleva “krštenici” zbog velike želje da se takmiči na najvišem nivou i probija granice.

Telo se buni, videćemo koliko će izdržati... Ne prođe nijedan dan da nešto ne zaboli, ali to sve iziskuje vrhunski sport. Ipak, kada se nešto voli onda se pomeraju granice i trpe se stvari, u mom slučaju bolovi. Ne napušta me želja za takmičenjem i treniranjem, igraću tenis dokle god to bude bilo prisutno i telo dozvoljavalo”, zaključio je popularni “Ziki”.