Stefanović: Ove godine ubijeno 26 žena u porodičnom nasilju

"To jeste manje od prošle godine i poražavajućeg i najtežeg skora koji smo imali - 36 žena koje su izgubile život, ali je neprihvatljivo. Takođe, imamo 3.424 prijavljena krivična dela nasilja u porodici od 1. juna do 15. novembra”, rekao je Stefanović uoči Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. 



Naglasio je da je od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, od 1. juna do 15. novembra, policija izrekla 10.504 hitnih mera. 



Ta tema, ističe Stefanović, za našu držzavu postala je veoma važna i tvrdi da je predugo naše društvo odbijalo da prihvati činjenicu da postoji porodično nasilje i nasilje nad ženama, te da rešavanje tog problema nije posao nekog drugog, već da je to obaveza svakog čoveka i svake institucije.



“Nasilje nad ženama u okviru partnerskih odnosa predstavlja zloupotrebu moći, ranije se tretiralo kao porodični i privatni problem, iako je to ozbiljan društveni problem, koji ima nesagledive društvene posledice. To se dešava svakoga dana, ne s vremena na vreme, potrebno je da imamo jedinstven i snažan odgovor svih državnih organa. Imamo nultu toleranciju prema nasilju, želimo da zaštitimo pre svega najranjivije društvene grupe”, rekao je ministar.



Naglašava da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je počeo da se primenjuje od 1. juna ove godine ozbiljan pomak, čak jedan od njaznačajnijih, jer, kako smatra, reč je o preventivnom zakonu, da bi se uveo novi pristup u radu, u smislu preventivne reakcije policije, pre izvršenja krivičnog dela i zaštite žrtve.



“Taj zakon jeste učinio da policijski službenici dobiju veća ovlašćenja, ali ovaj zakon pre svega treba da skrene pažnju na veliki broj slučajeva nasilja u porodici, koji su decenijama unazad bili potiskivali i koje kao društvo nismo hteli da vidimo. Ta crna statistika nikada nije bila na ozbiljan način sagledavana”, tvrdi Stefanović.



Od početka primene tog zakona, od 1. juna do 15. novembra, policija je izrekla 10.504 hitne mere, navodi ministar i kaže da je, od tog broja, 7.095 je privemenih mera zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja, dok je 3.409 mera udaljenje učinioca iz stana. 



“Samo u junu, tokom prvog meseca primene tog zakona, izrečena je 1.721 hitna mera, dok ih je u avgustu bilo čak 2.219. Statistika pokazuje koliko je problem ozbiljan, a primenom zakona i ohrabrivanjem žrtava činimo da dobiju snagu da se obrate državnim organima, da prijave nasilje kom su izložene i organi onda da zakonski reaguju. Mere su, veruje, učinile i pomogle da se žene, kažem žene, jer su najčešće žrtve, da sprečimo da trpe kontinuirano nasilje, i da sprečimo fatalne ishode”, rekao je ministar.



Nažalost, konstatuje da postoje “zveri” koje nikakve zakonske mere neće sprečiti da sprovedu svoje namere, ali i da mora da se deluje na svest čitavog društva, da svi shate da njihovo ćutanje jednako doprinosi teškom položaju žrtve.



“Očekujemo da svi oni koji imaju saznanja, da to i prijave, da ukažu na to, a ovoliko povećan broj prijava, nije rezultat da imamo povećano nasilje, već hrabrije žene koje se odlučuju da prijave nasilje. Nisu pre imale dovoljno poverenja, ni u policiju, ni u tužilaštvo plašile su se da ta prijava neće zavrsiti nikakvim pozitivnim ishodom, nego da će nasilnik imati samo više motiva da bude nasilan”, istakao je Stefanović.



Fokus rada MUP-a, zajedno sa NVO, biće osnaživanje žena u ruralnim područjima da prijave nasilje, zato što se shvatilo da su u tim područjima žene ekonomski zavisnije od muškarca, te da su to, prema rečima ministra, sredine u kojima se nekad desavaju najteža krivična dela, jer vladaju stereotipi da je to stvar te porodice, uverenje da je to privatna stvar i da u to ne treba niko da se meša, i kada policija sazna za to, obično je već kasno.



“Želimo da ohrabrimo svakoga da prijavi i da poručimo jasno ženama da nije sramota prijaviti nasilnika, nego je sramota biti nasilnik i vršiti nasilje nad ženama. To jasno poručujemo”, rekao je Stefanović.



Otkriva da MUP završava izradu aplikacije koja će početi da se primenjuje početkom sledeće godine i koja će svim policijskim službenicima omogućiti uvid u kompletne podatke o nasilnicima. 



“Sa ovog skupa, uoči Međunarodnog dana posvećenog borbi protiv nasilja, naša obaveza je da ih učinimo snažnijim i sigurnijim, njihova borba nije njihova, nego je naša”, smatra ministar.



Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič - Štamcar naglasila je da su žene i devojke unutar i izvan EU i dalje suočene sa nasiljem, kao i da su širom sveta, žene i devojke i dalje žrtve fizičkog nasilja u svojim domovima, seksualne i ekonomske eksploatacije, zlostavljanja na ulici, poslu, internetu, tokom sportskih aktivnosti, silovanja, sakaćenja, prinudnih radova.



“Svaka treća žena u EU doživela je neki oblik rodno zasnovanog nasilja. Ne možemo da zanemarimo ogromne posledice koje to ostavlja na porodice, zajednice, ekonomiju. Zajedno moramo i možemo da učinimo više kako bismo eliminisali svaki oblik nasilja”, rekla je Norčič- Štamcar.



Iznosi statistiku po kojoj je bezmalo 25 odsto žena u EU od 15. godine života bilo žrtva fizičkog ili seksualnog nasilja od strane partnera, da više od 25 odsto evropljana ohrabruje seksualni odnos bez pristanka, više od 20 odsto njih smatra da žene često izmišljaju ili preuveličavaju da su zlostavljane i silovane.



“Žrtve nasilja često ne prijavljuju zločin, očevici ne reaguju i zajedno moramo da se borimo protiv tih problema i stereotipa, kao i da pokažemo da je nasilje nad ženama neprihvatljivo i da ga niko neće tolerisati”, naglašava Norčič- Štamcar.