Otpad - potencijalna industrija

Predsednik Saveta univerziteta profesor Branko Kovačević smatra da je to veoma važna tema, možda danas najaktuelnija u svetu, jer je, zarad profita i materijalnih interesa, ugrožena sama egzistencija i opstanak ljudskih bića na zemaljskoj kugli.

“Stravično smo uništili prirodu zarad profita, koji je postao cilj sam sebi i ljudi su u celoj priči zaboravili onog ko je najvažniji, a to je čovek i njegov kvalitet života. Mi smo to težište otpuno pomerili na suprotnu stranu i sada ga je teško vratiti. Zato je priča o zaštiti životne sredine i vraćanju harmonije i ravnoteže između prirode i čoveka glavna priča koja se dešava”, rekao je Kovačević.

Industrija narušava životnu sredinu, radi se zaostalim, prljavim tehnologijama, koje su stare više od 40 godina i sada treba uvesti modernu tehnologiju, ističe Kovačević, ali ne da bi se zaradile pare, nego da bi se napravila zdrava životna sredina i da bi ljudi imali kvalitetan život.

“Posao je težak, traži vremena, ne može da se reši preko noći, jer ovo što se dešava, dešava se decenijama i treba stvoriti novu kulturu življenja i treba početi pre svega od obrazovanja”, rekao je Kovačević.

Profesor sa Arhitektonskog fakulteta Miodrag Nestorović kaže da je karakteristika sa kraja prošlog i početka ovog veka, sa aspekta građevinarstva - intenzivna gradnja, pri kojoj se nije vodilo dovoljno računa o očuvanju prirodnih resursa i o uticaju objekata na životnu sredinu, tokom gradnje, eksploatacionog veka i samog rušenja i deponovanja građevinskog otpada, te je zato krajem 20. veka otpad postao jedan od najvećih ekoloških problema u većini zemalja sveta.

“Kao održivo rešenje za probleme građevinskog otpada, prihvaćeni su postupci reciklaže i ponovne upotrebe iskorišćenih građevinskih materijala. Najefikasnija mera kao unapređenje reciklaže građevinskog otpada bile bi - strožijim zakonima destimulisati, ili čak zabraniti odlaganje na deponije pomešanog građevinskog otpada, povisiti naknade za odlaganje otpada na deponije, promovisati razdvajanje otpada na njegovom izvoru, to je imperativ, kao i unapređenje tržišne reciklaže građevinskog materijala, te promovisati kvalitet reciklranog građevinskog materijala, kao i njegovu ekonomsku atraktivnost”, rekao je Nestorović.

Takođe, kaže da treba i ohrabriti arhitekte da projektuju građevine koje će biti jednostavne za demontažu i recikažu na kraju svog životnog veka.

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević kaže da reciklaža “ima apsolutnu logiku” i da otvara pitanje zašto se time do sada na organizovan način nismo bavili, te da, ako moramo početi, neka ovo bude momenat kada ćemo ozbiljnije razgovarati.

“Poenta je da je reč o industriji i da treba da je posmatramo kao potencijal, a ne kao otpad. Mislim da najzad ulazimo u fazu koja je nauci u Srbiji nedostajala, a to je da pokažemo vezu između nauke i privrede”, rekla je Miščević.

Potrebno je promeniti svest ljudi, ističe ona i kaže da na taj način, menjajući je, menjamo i funkcionisanje i aktivnosti države, jer, bez promene svesti, nema napretka i to je, kako kaže, jedna od stvari koju je, naravno, najteže postići.

“To kreće od škole, od obrazovanja, naših porodica, koje će nam usaditi osecanja da zapravo smo mi ti koji smo vlasnici svojih sudbina i da mi zapravo moramo tražiti napredak. Suštinska stvar, posao kojim se bavim naterao me ja da "uđem" u svako poglavlje, a jedno od onih za koje govorim da ćemo imati najozbiljnijih problema tokom pregovora, ali i tokom sprovođenja obaveza jeste upravo poglavlje 27, koje govori o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama”, rekla je Miščević.