Paunović u UN o merama protiv rasne diskriminacije

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, koja predvodi delegaciju Srbije, istakla je posvećenost i napore države na zaštiti ljudskih i manjinskih prava svih građana Srbije.Paunović je članove Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije upoznala da Srbija posvećeno radi na unapređenju položaja društvenih grupa koje se nalaze u posebnom riziku od diskriminacije, navodi se u saopštenju.



"Srbija duže od 50 godina primenjuje ovu Konvenciju što jasno govori da je naša zemlja trajno posvećena izgradnji društva baziranog na principma tolarenacije", istakla je Paunović.Paunović je pozvala Komitet za ukidanje rasne diskriminacije da zatraži da UNMIK dostavi dodatne informacije o primeni Konvencije na AP Kosovu i Metohiji čime bi se kompletirao Izveštaj Republike Srbije. 



Ona je istakla spremnost Vlade da dostavi sve informacije koje poseduje i na taj način doprinese radu Komiteta u vezi sa razmatranjem primene Konvencije i na tom delu naše teritorije. Suzana Paunović je članove Komiteta upoznala da je Srbija jedina država u Evropi, koja se u 21. veku susreće sa problemom dugotrajnog internog raseljenja. 



Trenutno je u Republici Srbiji nastanjeno 203.140 interno raselenih lica i oko 17.000 tzv. interno-interno raseljenih unutar AP Kosovo i Metohija. Održivi uslovi za povratak interno raseljenih lica u AP Kosovo i Metohija ni nakon 18 godina nisu obezbeđeni, što predstavlja odgovornost međunarodnog prisustva i Privremenih institucija samouprave u pokrajini.



U prilog tome govori i podatak UNHCR da se od 1999. godine u AP Kosovo i Metohija vratilo manje od pet procenata ovih lica, istakla je Paunović.Delegacija Srbije upoznala je članove Komiteta da je Srbija višenacionalna, multikulturalna država, u kojoj uz većinski srpski narod, žive i pripadnici velikog broja nacionalnih manjina.



Jedno od naših glavnih nastojanja je da podstičemo toleranciju i međukulturni dijalog i da preduzimamo mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive u Srbiji, bez obzira na njihov nacionalni, kulturni, jezički ili verski identitet. 



Tokom izlaganja Paunović je napomenula da je Vladu Srbije veoma značajna saradnja koja je ostvarena sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina u kreiranju i sprovođenju politika u oblastima koje su od značaja za njih. Paunović je istakla da je pitanje inkluzije Roma jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, dodajući da Srbija ima dobar zakonodavni i strateški okvir u oblasti inkluzije Roma. 



Ona je ukazala članovima Komiteta da država ispunjava obaveze u pogledu socijalnog uključivanja Roma, a ovaj proces se prati i u okviru pregovaračkog procesa za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.Usvajanjem nove Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2025. godine, Vlada je pokazala jasnu opredeljenost da se pitanjima inkluzije Roma bavi na sveobuhvatan način. 



Paunović je naglasila da je prethodni period obeležilo jačanje institucionalnih kapaciteta na nivou Vlade, ali i lokalnih samouprava. Primenom mera afirmativne akcije od 2003. godine, u obrazovni sisitem uključeno je oko 8.000 dece i mladih. 



U cilju završetka školovanja, za učenike upisane merama afirmativne akcije obezbeđuju se i stipendije i sistem mentorstva. A samo u poslednje dve školske godine je dodeljeno 1.346 stipendija za romske učenike.Paunović je navela da je od 2009. godine vakcinisanje preko 30.000 romske dece, a njihova stopa smrtnosti smanjena je za 50 odsto u odnosu na 2006. godinu. 



Srbija se na posvećen način bavi pitanjima zapošljavanja pripadnika romske nacionalne manjine i rešavanjem stambenih problema u neformalnim naseljima.Komitet je pohvalio napore koje Srbija sprovodi u cilju unapređenja položaja svih nacionalnih manjina, uključujući i najosetljiviju romsku nacionalnu manjinu. 



Takođe je pohvaljena posvećenost Srbije otvorenom i konstruktivnom dijalogu sa članovim Komiteta za eliminisanje rasne diskriminacije, zaključuje se u saopštenju.