Jelena Tomašević: Koncert za dušu u Novom Sadu
Stidljiva devojka iz unutrašnjosti, Jelena Tomašević, televizijskoj publici se prvi put predstavila kada je učestvovala i pobedila u tadašnjem takmičenju pevača amatera „3K dur“, posle čega je bez mnogo uspeha pokušavala da ostvari svoje snove i postane poznata širokoj javnosti.
Ipak, njen život i karijera vrtoglavo su se promenili kada joj je, nastupajući sa pesmom „Jutro“, na festivalu „Beovizija“ 2005. godine za dlaku izmakla pobeda. Izbegavajući skandale i pevajući pop muziku, za samo nekoliko godina izgradila je karijeru velike umetnice koju svi izuzetno poštuju. Izdala je dva studijska albuma, a gotovo sve njene pesme su postale hitovi. Poslednjih godina članica je žirija u popularnom šou „Pinkove zvezdice“, pa zajedno sa ostatkom ekipe ocenjuje mlade talente i odlučuje o njihovoj „sudbini“, a u njenom talentu ćemo uživati na koncertu, u Maloj dvorani Spensa 24. novembra u 20.30 časova i to sa „Novosadskim Big bendom“. Kako nam je priznala, dugo je planirala da održi koncert na Spensu, jer u toj dvorani nikada sama nije nastupala, pa ne krije da je zbog toga presrećna.
„Devet godina je prošlo od prethodnog velikog koncerta koji sam održala u Srpskom narodnom pozorištu. To mi je jedan od najlepših koncerata u životu i sa njega nosim predivne uspomene. U međuvremenu mi se svašta izdešavalo, pa će publika na koncertu moći da čuje moje pesme sa prvog i drugog albuma i ostale singlove. Osim toga, biće i pesama koje ja volim da pevam za svoju dušu, da začinimo malo repertoar“, rekla je Jelena Tomašević na početku razgovora za Dnevnikov „TV Magazin“.
Već dugi niz godina povremeno nastupate zajedno sa „Novosadskim Big bendom“?. Kako je došlo do saradnje?
„To je krenulo 2009. godine kada su počeli da se održavaju koncerti po pozorištima. Tako je i došlo do naše saradnje. Oni su tada napisali nove aranžmane za moje pesme i imali smo fantastična dva koncerta u Pozorištu na Terazijama u Beogradu, gde sam ja otvorila i zatvorila tu pozorišnu sezonu koncerata. Zatim smo imali koncert i ovde u Novom Sadu, a ubzro nakon smo nastupali i u Podgorici, Banja Luci i mnogim gradovima. Obišli smo skoro celu Srbiju. Prošle godine smo, takođe, imali dva fantastična koncerta u Sava Centru. Čast mi je da sviram sa tako kvalitetnim muzičarima i u tako velikom sastavu jer to meni kao pevaču mnogo znači i daje celom programu na težini.“
Spomenuli ste sviranje, da li možda i vi svirate neki instrument ili je Vaše glavno „oružje“ glas?
„Ja nažalost ne sviram, ali planiram da počnem. Tek sada me je uhvatila ta želja i još uvek ne znam da li će to biti gitara ili klavir. Velika želja mi je da pratim sebe na nekom instrumentu. Inače, dok sam bila mlađa i igrala u folkloru stalno sam bila rastrzana između pevanja, škole i koncerata pa tada nisam ni imala vremena da učim da sviram, ali nikad nije kasno.“
Album izvornih pesama u pripremi
Publika Vas je zavolela kroz pevanje izvornih i etno pesama. Imate li u planu da snimite album takvog žanra?
„Imam. Sa vašim Novosađanima Aleksandrom Banjcem i Brankom Koprivicom spremam jedan baš takav album. Nemamo zacrtani rok za završetak, kad se bude desilo, desiće se. Svakako da mnogo pričamo i razmišljamo o tome i stalno nastupamo zajedno. Sve češće me zovu da nastupam sa izvornim pesmama. Inače, malo je poznato da imam arhivske snimke izvornih pesama koje sam otpevala za „Radio Beograd“. Ja sam detinjstva pevala te pesme sa Borom Dugićem i pevačkom grupom „Smilje“ u Kragujevcu, a bila sam i najmlađi vokalni solista ikada u KUD-u „Abrašević“.“
Nakon uspešne tri sezone ponovo ste deo „Pinkovih zvezdica“. Koliko je teško biti u ulozi sudije i ocenjivati mališane s obzirom na to da su deca veoma osetljiva bića?
„Ja se uvek rukovodim time da su to mala bića koja tek treba da se razvijaju i psihološki i fizički i u svakom smislu tek treba da počnu da rastu i da zbog toga mi treba jednostavno da im saopštavamo naše utiske. To na njih može da ostavi posledice, strahove, frustracije i neke komplekse. Ja se trudim da im, kada treba nešto važno da im saopštim, to kažem na lep i sofisticiran način i to se i u životu pokazalo kao jedan uspešan pristup ljudima.“
Vi ste svake nedelje u dodiru i u kontaktu sa njima na snimanjima, možete li nam reći kako oni reaguju na kamere i medijsku pažnju, s obzirom na to da su se u javnosti pojavili komentari da snimanja traju duže nego što bi trebalo, te da se emituju u kasnim satima?
„Mi snimamo preko dana, zaista to njih ne remeti u tom smislu i to tako funkcioniše do samog finala, a šou se emituje kad se emituje. Mi nemamo uticaja na bilo šta drugo. Žiri je tu da radi svoj posao, zato smo i pozvani - da damo svoj sud o nečijem pevanju i utisku koji tamo ostavljaju. Sve ostalo je stvar publike.“
Utisak je da je publika počela drugim očima da vas gleda kroz tu emisiju. Jeste li se na neki način kroz tu emisiju oslobodili treme pa je publika mogla da vidi i vašu drugu stranu, odnosno da reagujete kada vas pogodi nečija izvedba, da ste duhoviti i pozitivni?
„Ranije nisam imala prostora da pokažem svoju privatnu stranu, jer su se intervjui svodili na pitanja i moje odgovore i uglavnom su bili vezani ili za mog supruga Ivana ili za posao pa nisam ni imala priliku javno da izražavam mišljenje o drugim stvarima. Međutim, u „Pinkovim zvezdicama“ zaista je drugačija stvar, jer nismo mi u centru pažnje nego deca. Mislim da je zbog toga taj program tako uspešan, jer smo mi u senci dece. Mi smo tu kao njihova podrška, kao savetodavci i potpuno smo otvoreni na sve reakcije. Zato je tamo često i suza i smeha.“
Sa pozicije nekoga ko je učestvovao u prvom muzičkom takmičenju, kakvo je vaše mišenje o današnjnim talent šou programima? Koliko se ona razlikuju i koliko su kvalitetnija odnosno manje kvalitetnija u odnosu na „3 K dur“ u kom ste se takmičili?
„Svako vreme nosi svoj pečat pa je ovo definitivno vreme šou programa pevača. Videćemo do kada će to da traje, ali definitivno hiperprodukcija sigurno nikome ne donosi dobro, a posebno ne pevačima u poslu. Ako svake godine izlaze novi pevači, koji ne urade ništa ne znam uopšte čemu to štancovanje. Ali, sa druge strane bolje da ljudi pevaju nego da plaču. Ipak, kad sam se ja takmičila postojao je samo „3K dur“ u kom su „Neverne bebe” pratile sve pevače. Mi tada nismo pevali na matricu uz prateće vokale, već smo izlazili i uživo pevali sa tada najboljim bendom u regionu. Prvo smo imali tremu od njih, a onda i od kamere i publike. Snaći se u takvom bendu i atmosferu je zaista bio poduhvat za sve nas koji smo se tu takmičili. Ja sam ponosna što sam ponikla iz takvog jednog kvalitetnog šou programa i drago mi je što sam ja danas u žiriju šou programa koji neguje odnosno podiže svest o tome šta znači talenat i šta znači marljivost.“
Vladimir Bijelić
Foto: S. Šušnjević