Ljubav prema planini i prirodi jača i od NATO bombi

Povodom rođendana “Železničar” i “Dnevnik” su zainteresovane pozvali danas na pešačenje po Fruškoj gori. Akcija se bez prekida organizuje nedeljom i drugim neradnim i prazničnim danima, a kako Milivoj Kiždobranski iz “Železničara” ističe, ni NATO avioni i bombe, kao ni porušeni mostovi, nisu sprečili učesnike da prepešače planiranu turu.

"Zahvaljujući pre svega vodičima, “Pešačimo u prirodi” je postala tradicionalna akcija. Učesnike su vodili, a to i danas čine, obučeni vodiči, koji rade rade volonterski, a svako od njih je u program uneo nešto novo i obogatio ga.", objasnio je Kiždobranski. 

Ideja da se organizuju šetnje po Fruškoj gori došla je spontano, tako što su planinari poželeli da ljubav prema planini i prirodi podele s ostalim građanima.

"PSD “Železničar” je 1978. godine pokrenuo planinarski maraton po Fruškoj gori, koji se održava jednom godišnje, a nakon toga se, kao priprema za to, krenulo s pešačenjima, koja su 1982. otvorena i za rekreativce. Ljubitelji prirode pozivani su preko medija da nam se pridruže, a i Turistička organizacija je nedeljna pešačenja uvrstila u svoju ponudu.", objasnio je Milivoj Kiždobranski. 

Prema rečima našeg sagovornika, iako se broj stanovništva u Novom Sadu povećava, to se baš i ne odražava na organizovana pešačenja. Bez obzira na to što “Železničar” poziva sve od 7 do 77 godina, da im se pridruže, ipak, najviše je učesnika srednjih godina. Mladi se više opredeljuju za neke adrenalinske programe.

Milivoj Kiždobranski u pešačenjima učestvuje od prvog dana, a kako kaže, nedelja bi mu bila izgubljena kada ne bi otišao na Frušku goru. Šetnje su se redovno održavale i tokom bombardovanja. Tada je bilo svega petoro do desetoro najupornijih učesnika, a u redovnim nedeljnim šetnjama bude ih između 60 i 80, najviše oko 200.

Od prvog izleta do danas, sačuvani su izveštaji svih vodiča, a neki stari istorijski predmeti pohranjeni su u muzej Vojvodine, da ostanu kao svedočanstvo nekim budućim pokolenjima. Kiždobranski vodi beleške s izleta i zapisuje anegdote, a objasnio nam je da se svi učesnici potpisuju i da se ta arhiva čuva u kutijama. Zahvaljujući tome imali smo priliku da vidimo da je 27. februara 1983. godine po Fruškoj gori pešačio i Koji Miura, inženjer iz Japana, koji je u to vreme radio u fabrici u Odžacima. Prema rečima našeg sagovornika, tokom svih ovih godina s njima su pešačili i Englezi i Rusi.

"Za rođendan ćemo se podsetiti prvog pešačenja i ići će se trasom tog izleta, od Sremskih Karlovaca do manastira Velika Remeta, Grgeteg i završavamo na Paragovu", rekao je Kiždobranski i napomenuo da će im se u obeležavanju 35 godina od prve akcije “Pešačimo u prirodi” pridružiti i deca iz Šajkaša i Titela.

Zemljinu kuglu obišli 94 puta

Od 1982. godine do sada bilo je 234.570 učesnika, koji su prepešačili više od 4.239.268 kilometara i na svežem vazduhu proveli 2.166.964 sati. Jedan član ”Železničara” izračunao je da su pešaci do sada Zemljinu kuglu obišli 94 puta.

Noćni izazov

Pešačenje po Fruškoj gori je samo jedan deo aktivnosti Planinarsko-smučarskog društva “Železničar”. To društvo se bavi i orentacionim sportom i alpinizmom.

"Imamo i programe koji se povremeno održavaju, poput “Noćnog izazova”, kao i onog za roditelje i decu. Sarađujemo s fakultetima, ali i osnovnim školama, imamo i “treking ligu” koja se održava jednom godišnje na nekoliko mesta na Fruškoj gori, pa na Vršačkim planinama i na Deliblatskoj peščari. Osim toga organizujemo i odlaske na visoke planine, a neki naši članovi učestvuju i na međunarodnim takmičenjima. Iso Planić koji je kod nas počeo s planinarenjem, stigao je na vrh Mont Everesta", podsetio je Kiždobranski.

J. Vukašinović

Foto: arhiva PSD “Železničar”