Izvršitelj pleni imovinu i ako je dužnik na vašoj adresi

Na to, iako mnogi ne znaju i ne očekuju, izvrištelji po zakonu imaju pravo.

Odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, naime, prethodnih dana izazvale su polemike između javnih izvršitelja i advokata. Javni izvršitelji tvrde da imaju pravo da popisuju stvari koje pripadaju vlasniku stana na čijoj adresi je prijavljen dužnik, koji je njegov podstanar. S druge strane, pojedini advokati kažu da je takav stav „rezultat pohlepe” javnog izvršitelja i pogrešnog tumačenja zakona.

U Ministarstvu pravde kažu da se popisivanjem stvari trećih lica (vlasnika stanova u kojima se dužnici trenutno nalaze), sprečavaju zloupotrebe.

Po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, javni izvršitelj popisuje stvari koje su u državini izvršnog dužnika, kao i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica, kažu za „Dnevnik” u Komori javnih izvršitelja, i dodaju da će javni izršitelj popisati i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje. Takođe, popisanim stvarima se ne može raspolagati ni pravno ni faktički.

Kako navode u Komori, vlasništvo na kući ili stanu u kojima su pokretne stvari nije od značaja za sprovođenje na pokretnim stvarima jer nepokretna imovina nije predmet izvršenja.

Izvršitelji sprovode sudske odluke. Oni ne odlučuju o osnovanosti sprovođenja izvršenja. Oni samo tehnički realizuju ono što piše u rešenju suda. Kada izvršitelj odluči da sprovede izvršenje na pokretnim stvarima, prvo popisuje stvari na adresi prebivališta ili prijavljenog boravišta dužnika, ističu u Komori.

Zakon je predvideo sve potencijalne situacije koje će onemogućiti dužnika da manevrisa

njem osujeti poverioca i prikrije imovinu podobnu za izvršenje. Neretko se dešava da dužnik koji zna da će doći do prinudnog namirenja njegovih dugova premesti stvari kod nekog trećeg lica i na taj način ih sakrije da izvršitelj ne bi mogao da ih zapleni. Kada Zakon ne bi tako nešto prepoznao, izvršenje na pokretnim stvarima bi bilo potpuno onemogućeno jer ne bi postojao mehanizam za sprečavanje zloupotreba, kažu u Ministarstvu pravde, dodajući da je zakon predvideo mehanizme za zaštitu prava trećih lica koja bi u takvim slučajevima zaista bila oštećena oduzimanjem stvari.

Treće lice koje tvrdi da na popisanim pokretnim stvarima ima neko pravo koje sprečava izvršenje može izjaviti prigovor kojim zahteva da se izvršenje proglasi nedozvoljenim na tim stvarima, a ukoliko ne bude zadovoljno pravosnažnom odlukom po prigovoru, može pokrenuti parnicu pred sudom, navode za naš list u Komori javnih izvršitelja.

Po podacima iz objedinjenog godišnjeg izveštaja o radu javnih izvršitelja za 2016. godinu, samo je oko pet odsto od ukupnih sredstava izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja ostvareno prodajom pokretnih stvari u svojini ili državini izvršnih dužnika.

D. Nikolić