Plenidba stvari trećem licu po zakonu, ali zakon je loš
BEOGRAD: Zakon o izvršenju i obezbeđenju po kome izvršitelji mogu da vlasnicima stana popisuju stvari, iako dužnici nisu oni već njihovi podstanari ili bilo ko ko je prijavljen na njihovoj adresi i dalje izaziva brojne polemike u javnosti, pa čak i različita tumačenja.
U Ministarstvu pravde kažu da je zakon jasan i da izvršitelji imaju pravo na plenidbu imovine trećih lica, izvršitelji da im to omogućava zakon, dok pojedini advokati kaže da je to protivzakonito i da je zakon loš.
Iz resornog Ministarstva objašnjavaju da je " zakon predvideo sve potencijalne situacije koje će onemogućiti dužnika da manevrisanjem osujeti poverioca i prikrije imovinu podobnu za izvršenje".
Događa se, naime, navode u ministarstvu da dužnik koji zna da će doći do prinudnog namirenja njegovih dugova premesti stvari kod nekog trećeg lica i na taj način ih sakrije kako izvršitelj ne bi mogao da ih zapleni.
"Kada Zakon ne bi tako nešto prepoznao izvršenje na pokretnim stvarima bi bilo potpuno onemogućeno, jer ne bi postojao mehanizam za sprečavanje zloupotreba" navode u Ministarstvu.
Izvršitelj Svetlana Manić takođe tvrdi da je "potpuno je u skladu sa zakonom" da se popisuju i pokretne stvari vlasnika stana makar on tvrdio da su njegove.
Ona međutim napominje da postoje pravni mehanizmi da se te stvari sačuvaju ili vrate.
"Prvi pravni mehanizam za to je da prilikom popisa, stanodavac stavi primedbu da su to njegove stvari, a izvršitelj će tu primedbu uneti u zapisnik", navodi Manić.
Ona kaže i da ukoliko vlasnik stana, ukoliko ne bude zadovoljan odgovorom na prigovor koji je uložio, može pokrenuti parnični postupak pred sudom u kome će dokazivati svoje pravo, a može podneti i predlog za odlaganje plenidbe.
"Ukoliko budu ispunjeni uslovi izvršitelj će odložiti sprovođenje izvršenja na predlog trećeg lica", kaže Manić
Međutim, advokat Vladimir Todorić tvrdi da je popisivanje stvari stanodavca, iako je pravi dužnik njegov podstanar " pretvaranje pravosudnih funkcija u biznis".
"To nije po zakonu. Ukoliko ja živim na nekoj adresi, pretpostavka je da su stvari moje, a ne stvari moga gosta ili nekoga koga sam ja primio u kuću", pojašnjava Todorić.
