Manje keša – manji i kriminal

Jedna od mera protiv te pošasti je i smanjenje učešća gotovog novca u opticaju jer svaki dinar poreza koji se ne uplati u buyet na robu ili usluge plaćene karticama poreski inspektori mogu da otkriju, ali kada se plaća gotovinom, onda je to s ulaskom u sivu zonu zauvek izgubljeno.

Smanjenje plaćanja kešom kod nas je moguće ali nije jednostavno. Na taj problem ukazao je nedavno na forumu koji je organizovala kartičarska kompanija „Viza” i ministar finansija Srbije Dušan Vujović.

Trgovci i ugostitelji u Srbiji i rado i nerado primaju platne kartice. One povećavaju promet, što je svakako poželjno, a s druge stane, prometnici na njih bankama plaćaju visoke provizije. Taj dodatni trošak im nikako ne odgovara. Čak 80 odsto provizija koje oni plate bankama odnosi se na troškove kod platnih kartica. Osim toga, provizije koje bankari uzmaju su kod nas višesturko veće nego u zemljama Evropske unije.

Narodna banka Srbije najavila je da će doneti propise kojima će te provizije smanjiti, odnosno harmonizovati sa zemljama Evropske unije. Kod nas bankari naplaćuju od transakcije od 1,9 do 2,8 odsto pa i do 3,5. Buduće rešenje predviđa da to bude 0,3 odsto za kreditne te 0,2 procenta za debitne kartice. To smanjenje ne bi trebalo odmah da se primeni. U prelaznom periodu bi provizije bile ograničene na 0,6 i 0,5 odsto.

Dve najveće svetske kartičarske kompanije „Viza” i „Masterkard” posluju i kod nas, odnosno klijenti preko banaka dobijaju te kartice. Ovih dana klijenti su imali problema s karticama iz „viza” programa: nisu ih prihvatali terminali u dosta trgovina i u drugim objektima. Predstavnici „Vize” za Srbiju objasnili su da je razlog zastoja uvođenje naprednijeg tehničkog siistema te da je s njihove strane to rešeno. Tu akciju prate i banke. Tako su, recimo, klijenti Inteze dobili informaciju da zbog naprednijeg sistema od 31. oktobra do 3. novembra s „viza” karticama neće sve ići uobičajeno: uplata novca na karticu i uvid u promet stanja neće biti dostupni.

S druge strane, građani su se žalili da su trgovci iskoristili tu priliku da ne primaju kartice već keš. Pa ko je ućario, ućario je.

Koliko će u pomenutom domenu to biti dovoljno u borbi protiv sive ekonomije i može li se tu učiniti još nešto?

– Trebalo bi obavezati banke da prometnicima ne naplaćuju druge usluge sem provizije kod kartica – smatra profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Branko Živanović. – POS terminali i sve druge usluge trebalo bi da budu bez dodatnih troškova. Takođe, svakome ko ima otvoren tekući račun banka bi bez dodatnih troškova trebalo da obezbedi i debitnu i kreditnu karticu. Tako bi se znatnije smanjilo učešće gotovine u svakodnevnim transakcijama.

U Srbiji kod banaka su otvorena 7.442.134 tekuća računa: za povećanje bezgotovinskog plaćanja kod nas imamo i te kako dobar temelj. Međutim, postavlja se i pitanje bankarske infrastrukture. U gradovima imamo dobru mrežu bankomata i terminala, ali u manjim mestima i na selima plaćanje karticom nije ni tako popularno a ni jednostavno. To je svakako prepreka za dalje širenje bezgotovinskog plaćanja.

D. Vujošević