Vašington meri pomoć, Moskva osuđuje provokacije

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije imalo je poruku za Belu kuću: „Neka se Amerika ne meša u saradnju Srbije i Rusije”. Naveli su da je Ji dozvolio sebi niz provokativnih izjava usmerenih na podrivanje rusko-srpske saradnje tako što je grubo tražio od Beograda da preispita saradnju s Rusijom, a neprimereno emocionalnim izrazima govorio je protiv davanja imuniteta i privilegija Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu.

„Podsećamo na to da SAD nisu članice Evropske unije i verovatno zbog toga ne znaju da mnoge članice EU u velikom obimu sarađuju s Rusijom, na obostrano korisnoj osnovi. Niko ne bi trebalo da ometa Srbiju da se pridržava istih pristupa, polazeći od svojih nacionalnih interesa”, ističe se u saopštenju.

Što se tiče Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, Ministarstvo navodi da se Amerikanci izgleda pretvaraju da ne znaju za pomoć koju on već nekoliko godina pruža Srbiji i drugim zemljama u regionu, uključujući i članice EU i NATO-a, u prevazilaženju posledica prirodnih katastrofa i katastrofa izazvanih ljudskom rukom, kao i u obuci relevantnih stručnjaka. MIP Rusije podseća na to da je, između ostalog, izvršeno deminiranje srpske teritorije, a otkriveno je i uništeno na hiljade eksplozivnih predmeta koji su ostali nakon bombardovanja NATO-a 1999. godine, uključujući i municiju s osiromašenim uranijumom.

„Pozivamo naše američke kolege da ne nameću svoje neprijateljske ideološke stereotipe koji podrivaju temelje međunarodne stabilnosti i saradnje na Balkanu i u Evropi u celini”, poručuju iz Moskve.

A Hojt Ji je naglasio da bi javnost trebalo da zna koliko je novca Rusija uložila u Srbiju, a koliko su uložile SAD i EU. Smatra da je neznanje „delom krivica diplomata, čija je odgovornost da objasne javnosti u Srbiji šta radi i zašto radi”. Kako je rekao, „legitimno je i pitanje da li mediji u Srbiji izveštavaju o tome šta govorimo, šta saopštavaju naše ambasade, predstavnici u Briselu i Vašingtonu”.

Fabrici: Široko, ali…

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Sem Fabrici izjavio je da Brisel očekuje dodatne napore Srbije da bi se postepeno uskladila sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije do datuma pristupanja. Napominje da Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU ostavlja „širok prostor za razvoj bilateralnih odnosa sa zemljama koje nisu članice Unije, pod uslovom da se poštuje zajednički okvir”.

„Srbija već doprinosi civilnim i vojnim misijama EU za upravljanje krizom, što mi pozdravljamo“, istakao je Fabrici. „Ali, očekujemo dodatne napore da bi se postepeno uskladila sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU do datuma pristupanja.“

Tvrdi da su pomoć i investicije iz Rusije u Srbiji „beznačajne u poređenju a pomoći i investicijama evropskih i američkih partnera”, i navodi da su prošle godine „investicije iz Rusije iznosile oko 80 miliona dolara, a iz Evropske unije 1,5 milijardu”.

„Ne protivimo se tome da Rusija održava odnose sa Srbijom, znamo da su ti odnosi uvek bili vrlo jaki. Ali, važno je da ljudi u ovoj zemlji shvate da je ruska vizija Srbije i Zapadnog Balkana vrlo različita od vizije koju Srbi imaju o svojoj zemlji i vizije partnera u Americi i Evropi o Srbiji i ostatku Zapadnog Balkana“, izjavio je prekjuče u Beogradu Hojt Ji.

Smatra da je Srbiji, koja je u tranziciji i pokušava da izgradi svoju ekonomiju, potrebno mnogo prijatelja, podrške i trgovinskih partnera s različitih strana – iz Turske, Kine, Rusije, SAD. Ponovio je da to ne znači da Srbija ne može imati trgovinske i političke odnose s drugim zemljama, ali i da bi trebalo da se fokusira na način približavanja Evropi i evropskim zemljama.

Smatra da bi Srbija, radi ubrzanja procesa približavanja Evropi, trebalo da traga za evropskim rešenjima.

„Na primer, u vojnoj saradnji, u interesu je Srbije da sarađuje s evropskim odbrambenim i vojnim establišmentom, učestvuje u zajedničkim vežbama s NATO-om, SAD ili evropskim zemljama, što se i događa“, izjavio je Ji.

On tvrdi da snažno podržava inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o unutrašnjom dijalogu o Kosovu i sličnu inicijativu na Kosovu. Cilj je, dodaje, da Beograd i Priština sami odluče o tome šta znači normalizacija, a to bi trebalo da odluče vlade.

Vulin: To nije izjava prijatelja

Prvi je na kritike upućene Srbiji, koje je izrekao američki zvaničnik, reagovao ministar odbrane Aleksandar Vulin.

„Izjave zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Hojta Jija su svakako dosad najteži javni i vrlo nediplomatski pritisak na našu zemlju“,rekao je on, i dodao da su „izjave američkog zvaničnika pritisak i na naše pravo da samostalno odlučujemo”. „Ne znam kakva će biti pozicija i odgovor predsednika  Vučića, ali sam siguran u to da će umeti da se izbori s pritiscima, kao što je uvek umeo i do sada. Ali u svoje ime mogu da kažem da to nije izjava prijatelja i da to nije izjava čoveka koji poštuje Srbiju, koji poštuje našu politiku, koji poštuje naše pravo da odlučujemo.“

Na kraju je poručio: 

„Srbija će svoje odluke donositi sama, bez obzira na to koliko bili veliki oni koji smatraju da mogu da odlučuju umesto nas.“

„Ali, nadamo se da će unutrašnji dijalog u Srbiji i sličan na Kosovu dovesti do sporazuma o tome kako će izgledati odnosi Kosova i Srbije na kraju normalizacije, kakvi su uslovi i koje korake je potrebno napraviti“, rekao je Ji.

Ukazao je na to da je Vašington zabrinut zbog mogućnosti da general u penziji Vladimir Lazarević, koji je osuđen za ratne zločine počinjene na Kosovu, postane predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu.

DSS: Ucene i zahtevi – ništa novo

Iz DSS-a su juče saopštili da je nediplomatsko mešanje američkog zvaničnika u unutrašnja pitanja Srbije samo prividno skandalozno jer je već „godinama uobičajeno i diktati, zahtevi i ucene nisu ništa novo”.

„Hojt Brajan Ji je u svom bahatom nastupu pred srpskim zvaničnicima bio iskren govoreći o ’dve stolice’ i time je samo ukazao na istinu koju vlast pokušava da sakrije – da politika ulaska u EU podrazumeva odricanje dobre saradnje s Rusijom i od Kosova i Metohije”, navodi se u saopštenju DSS-a. Ta stranka smatra da se politika neutralnosti i očuvanja Kosova i Metohije mogu voditi samo prekidom procesa evrointegracija.

Ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot ocenio je da je razgovor visokog zvaničnika Stejt departmenta Hojta Brajana Jija s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bio „otvoren i pozitivan”, te da je Ji poručio da Srbija treba da ima dobre odnose s Rusijom, ali i da stoprocentno bude posvećena EU, kojoj teži.

„Predsednik Srbije će saopštiti kako je tekao razgovor s Jijem“, rekao je Skot novinarima. „Nije na meni da kažem. Mislim da Ji nije preterao.“

Na insistiranje novinara da kaže koje je pitanje bilo sporno u razgovorima Vučića i Jija i da li je to možda ruski humanitarni centar u Nišu, on je naveo da to nije bio fokus prekjučerašnjeg razgovora i da je američki zvaničnik već ranije izneo stav o tom centru. Skot je negirao i da je pitanje KiM bilo ključno na tom sastanku.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, koja se takođe u utorak srela s američkim zvaničnikom, na pitanje kako vidi Jijevu izjavu, juče je rekla da je njeno mišljenje da je Srbija posvećena EU.

Svetlana Stanković