Pet godina zatvora za pokušaj ubistva majke
BEOGRAD: Apelacioni sud u Beogradu povećao je za godinu i po dana kaznu Aleksandru Bjelivuku (29) i pravosnažno ga osudio na pet godina zatvora, jer je pre dve godine pokušao da nožem zakolje majku (54) zbog svađe oko novca.
Ovom odlukom, koja je objavljena na sajtu Apelacionog suda, preinačena je prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu kojom je Bjelivuk zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju bio osuđen na tri i po godine zatvora.
Apelacioni sud je imao u vidu da se Bjelivuk nakon svog zločina pokajao i priznao krivicu, kao i da se majka nije pridružila krivičnom gonjenju već je molila sud da bude blag prema njenom sinu.
Bjelivuk je osuđen jer je 7. oktobra 2015. godine u Beogradu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled razdraženosti zbog ljutnje i besa, koje je izazvao svojom krivicom, pokušao da liši života majku nakon svađe oko porodičnog novca koji je potrošio bez znanja familije.
On je dok su šetali prišao majci s leđa i udario je u predelu leđa, ona je pala na kolena, nakon čega je ustala, a on je nastavio da je udara i zamahnuo da je udari drvetom.
“Kada je ruku postavila u položaj da zaštiti glavu, on ju je udario u predelu desne šake i tom prilikom joj naneo tešku telesnu povredu, usled čega je pala na zemlju i dok se nalazila u ležećem položaju licem okrenutom ka zemlji, prišao joj, uhvatio je za kosu i povukao glavu unazad i najmanje dva puta zamahnuo nožem na preklapanje i posekao je u predelu vrata, nanevši joj tešku telesnu povredu opasnu po život”, navodi se u presudi.
Potom je ostavio je bez pomoći i u povratku ka kući, kroz prorez na kanalizacionom šahtu ubacio je nož kojim je majci naneo povrede, usput odbacujući garderobu sa sebe, nakon čega je otišao u stan u kome živi, istuširao se i izašao van zgrade gde se kraće vreme zadržao, a zatim se vratio u stan u kome je uhapšen.
Po nalaženju Apelacionog suda, u delu odluke o kazni, prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve okolnosti koje na vrstu i visinu kazne imaju uticaja - da se okrivljeni korektno držao pred sudom tokom postupka, da je priznao izvršenje krivičnog dela, njegov raniji život, porodične prilike, da je izrazio kajanje, zatim da se nalazio u stanje bitno smanjene uračunljivosti, te da njegovo ponašanje kritičnom prilikom nije njegov model ponašanja.
Takođe je imao u vidu da se majka nije pridružila krivičnom gonjenju i da mu je oprostila, te da je molila da sud ne bude strog prema njemu.
Od otežavajućih okolnosti sud je imao u vidu da je ranjenu ženu ostavio bez pomoći i nakon pražnjenja osećanja ljutnje i besa.
Apelacioni sud osudio je na kaznu zatvora od pet godina, koja je po oceni ovog suda "iako na granici minimuma zaprećene kazne za ovo krivično delo adekvatna ne samo objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela i svim ostalim okolnostima koje je prvostepeni sud cenio, a istovremeno predstavlja nužnu i dovoljnu meru za ostvarenje svrhe kažnjavanja".