Trivan: U ekologiju treba da uložimo 15 milijardi evra

Trivan je izjavio da Srbija trenutno izdvaja 0,2 odsto BDP-a za ekologiju, a da bi trebalo da se izdvaja 10 puta više za te namene.

Ministar je, uoči otvaranja konferencije “Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su izazovi u pogledu eko-finansiranja u lokalnim zajednicama”, koju organizuje Centar za evropske politike (CEP), rekao da je veliki pomak naparavljen osnovanjem posebnog ministarstva za zaštitu životne sredine i da se “sad pale motori”.

Najavio je da bi u budžetu za narednu godinu trebalo da bude izdvojeno više novca za ekologiju.

Životna sredina je do sada bila 13. prase, hoću da se uvede red u tu oblast, a EU će svakako vršiti na nas pritisak, naglasio je Trivan.

Poručio je da moramo da uhvatimo korak na vreme i da zato moramo više novca da izdvajamo iz  budžeta, ali i da koristimo više i druge izvore finansiranja.

Trivan kaže da će sutra održati sastanak sa čelnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji po pitanju neracionalnog trošenja novca za ekologiju.

Do kraja godine će imati period da razmisle kako će i šta da rade, dodao je.

Ističe da ima puno posla i da ćemo morati u narendom periodu da se oslonimo na razne fondove, donatore i druge oblike finansiranja.

Ipak, niko neće nam dati ni cent ako i sami ne učestsvujemo u finansiranju projekata. Trenutno ne izdvajamo dovoljno novca za zaštitu životne sredine i svakako ćemo ta sredstva podizati, bez obzira da li je reč o posebnim taksama i naknadamo za tu namenu ili ćemo tražiti druge izvore, iz budžeta ili drugo, dodao je Trivan.

Opšta tema završne konferencije je proces pristupanja Srbije EU u vezi sa Pregovaračkim poglavljem 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, sa fokusom na postojeće izazove u pogledu finansiranja zaštitom životne sredine na lokalnom nivou.

Miščević: Zdrava životna sredina bitna zbog nas, a ne zbog EU

Zdrava životna sredina nam nije potrebna da bismo dobili zeleno svetlo za otvaranje Poglavlja 27, već da imamo sistem koji će biti zdraviji po nas i zato je bitno važnost tog pitanja predstaviti javnosti, izjavila je šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević.

Obraćajući se na konferenciji, Miščević je rekla da je Pregovaračko poglavlje 27 (zaštitta životne sredine) poglavlje na kojem se najbolje vidi koje su to koristi od pristupanja Evropskoj uniji, te da su civilni sektor i mediji značajni za približavanje tih koristi širokoj javnosti.

Komunikacija je u ovoj oblasti primarna jer nema poglavlja na kojem tako lepo i lako možete objasniti koristi od približavanja Evropskoj uniji, smatra Miščević.

Govoreći o finansiranju zaštite životne sredine na lokalnom nivou, Miščević je rekla da, iako u toj oblasti ima poteškoća, postoje i svetli primeri da se radom i razgovorom može postići mnogo.

Zeleni fond, prema njenim rečima, nije dovoljan, a ono o čemu je potebno “ozbiljnije razgovarati” jeste cirkularna ekonomija.

Cirkularna ekonomija je jako bitna, ali ona još uvek nije ušla u uši onih koji se bave razvojem Srbije, poručila je ona i dodala da je cirkularna ekonomija važan segment Industrijske strategije.

Miščević smatra da je još jedna bitna stavka u oblasti finansiranja životne sredine i inspekscijski nadzor i kontrola sredstava.