Opštine nemaju čime da privuku privatni kapital
Prošle nedelje Opštinsko veće Rume usvojilo je predlog Rešenja o davanju saglasnosti na Odluku o dodeli javnog ugovora za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije za obavljanje delatnosti javnog prevoza putnika na teritoriji opštine Ruma .
Šef odeljenja za inspekcijske poslove Stojša Jovanović objasnio je da je opština Ruma prva u Srbiji po novom zakonu pristupila javno-privatnom partnerstvu sa elementima koncesije za obavljanje delatnosti javnog prevoza putnika na svojoj teritoriji dodajući da će to uskoro morati da učine sve ostale lokalne samouprave.
Sve lokalne samouprave u Srbiji malo koriste javno-privatno partnerstvo i koncesije iz jednostavnog razloga što nemaju dovoljno projekata za finansiranje javnih poslova privatnim kapitalom. Naime, mada postoji uverenje da privatni sektor tradicionalno voli da radi sa državom koja je siguran platiša svojih obaveza, malo je lokalnih samouprava koje mogu da sačine dobar projekat koji bi ih privukao i u kojem bi prepoznali mogućnost da zarade . Od 2012.godine, a krajem 2011. usvojen je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, do danas u Srbiji je odobreno samo 54 infrastrukturna projekta za unapređenje grejanja, javne rasvete, gradskog i prigradskog samobraćaja i tretiranje komunalnog otpada u lokalnim samoupravama.
Od 54 odobrena projekta u proteklih pet godina, u kojima je zakon nekoliko puta menjan i dopunjavan, 24 imaju elemente koncesije. Predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u Vladi Srbije Dragan Stvanović objašnjava da lokalne samouprave treba najpre da prepoznaju šta je njihov interes odnosno koje usluge na lokalnom nivou nemaju adekvatan nivo.
“ Komisija im apsolutno stoji na raspolaganju za sve neophodne savete i pomoć. Da sa jedne strane osmisle dobre projekte, koncept sa kojim će se predstaviti potencijalnim privatnim partnerima, da ih zainteresuju da ulože svoj novac”, objasnio je Stevanović dodajući da Komisija proverava isplativost i odobrava projekte.
Ne može odoka
Većina projekata javno-privatnog partnerstva i koncesija zahteva određeni nivo tehnčkog, pravnog i finansijskog znanja, a praksa je pokazala da upravo to opštinska administracija ne poseduje i da se moraju angažovati posebni konsultanti za izradu projekata koji će biti primamljivi za privatni sektor. Pod tim primamljivi podrazumeva se i korist za celokupnu lokalnu samoupravu, a i zarada za privatnika koji se projekta prihvati i uloži novac za njegovo sprovođenje odnosno pružanje usluge koja je lokalu potrebna.
Da komunalne usluge na lokalu treba podići na viši nivo , smatra i gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov ističući da je ovaj banatski grad angažovao nezavisnog savetnika kako bi do kraja godine imali prvi projekat javno-privratnog partnerstva koji će biti na odobrenju u Vladi Srbije.
“ Mislim da je budućnost lokalnih samouprava, pre svega u nečemu što se zove energetski sektor odnosno u delu podizanja energetske efikasnosti , u javno-privatnom partrnerstvu, jer naše opštine nisu u tome iskusne”, ocenio je Pavlov.
Inače, Zakon o javno-privatnom partenerstvu i koncesijama koji je usvojen novembra 2011. godine po prvi put je u pravni sistem Srbije uveo pojam javno-privatnog partnerstva i po prvi put su državni i lokalni organi u mogućnosti da svoje potrebe za infrastrukturom i javnim uslugama realizuju po ovom modelu uz jasno utvrđena pravila postupanja. Ovaj zakon može biti primenjen na sve projekte od javnog značaja, bilo za objekte, usluge koje su orginalno u nadležnosti javnih organa na centralnom i pokrajinskom, kao i na nivou gradova i opštinama.
LJ.Malešević