Vidak Raičević: Hemija kao životno opredeljenje
Hemija, uz matematiku i fiziku, važi za jedan od najtežih školskih predmeta, i često zadaje glavobolje i đacima i roditeljima. Ipak, nađu se i oni koji takvu kompleksnu nauku zavole od malih nogu te se opredele da im bude i životni poziv.
Jedan od njih je i naš mladi sugrađanin Vidak Raičević (24), koji je, između ostalog, 2012. godine osvojio bronzanu medalju na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Vašingtonu, kao član prvog tima Srbije koji je učestvovao na tom takmičenju. Dobitnik je i pohvalnica i diploma Srpskog hemijskog društva, Vlade AP Vojvodine, Matice srpske i Kraljevskog doma Karađorđevića, a prošle godine je diplomirao s najvišom ocenom na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu.
„Hemija je u današnjem društvu sinonim za nešto „veštačko”, loše, a ta dihotomija prirodno–veštačko se u glavnom pogrešno primenjuje i nekad zloupotrebljava“, objašnjava Vidak. „Ne postoji suštinska razlika između „prirodnih” i „veštačkih” molekula. Takođe, najotrovniji poznati molekul je prirodni proizvod, a sapun i antibiotici nisu stvari koje samo preuzimamo iz prirode. Prskamo poljoprivredne kulture otrovnim fungicidima ne bismo li sprečili pojavljivanje još otrovnijih mikotoksina u našim tanjirima, i toga treba biti svestan.“
Vidak je danas doktorand i radi u istraživačkoj grupi prof. dr Marije Sakač na Katedri za organsku hemiju Departmana PMF-a za hemiju. Istraživanja koja sprovodi obuhvataju hemijske modifikacije steroidnih jedinjenja u cilju dobijanja molekula s poželjnim biološkim aktivnostima, kao što je, recimo, selektivno delovanje na ćelije hormon-zavisnih formi kancera kao što su kancer dojke i prostate.
„Srećan sam što sam dobio takvu priliku, pošto u našoj državi takva istraživanja postoje jedino na fakultetima i institutima. Želja mi je da nastavim da se bavim naukom u ovoj državi i na ovom fakultetu“, kaže Vidak.
Osim iskustva koje je stekao na Prirodno-matematičkom fakultetu radeći u istraživačkoj grupi prof. dr Marije Sakač, pohađao je naučne prakse u istraživačkoj grupi „Glycogroup” na Institutu za organsku hemiju Tehnološkog univerziteta u Gracu, pod mentorstvom prof. dr Tanje Vrodnig, i u Laboratoriji za organsku sintezu i analizu na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, pod mentorstvom prof. dr Nika Radulovića (tema istraživanja: „Sinteza biblioteke oksima alkil-ferocenil-ketona i ispitivanje mehanizma njihove pirolize”). Koautor je četiri naučna rada, kao i pet saopštenja na naučnim skupovima od nacionalnog ili međunarodnog značaja.
D. Ristić