Na polovini njiva biće posejano seme s tavana

Naučni savetnik novosadskog Insistuta za ratarstvo i povrtarstvo u Odeljenju za strna žita dr Radivoje Jevtić kaže da je prošle godine bilo posejano približno isto i jednog i drugog semena, ali da ima pretpostavki da na oranicama bude i 60 odsto nedeklarisanog semena.

„Imamo primere, da ne spominjem odakle i ko su proizvođači, koji su posejali sopstveno seme žita na  20 jutara, pa u žetvi nisu dobili ni kilogram roda“,  kaže dr Jevtić, smatrajući da paori ne treba da štede na semenu jer je od deklarisanog semena dobar prinos, uz agrotehničke mere, zagarantovan.“ Ne razumem proizvođače koji radije seju svoje seme umesto da ga kupe, pošto je u troškovima sejanja žita kupovina semena najniži u odnosu na ostale, svega sedam odsto.“

On navodi da bi i država trebalo da povede računa o tome koje seme u setvi koriste registrovana gazdinstva.  Poljoprivrednim proizvođačima se, kazao je Jeftić, savetuje da koriste deklarisana semena dobijena iz useva koji su tokom godine kontrolisani od poljoprivrednih službi na prisustvo bolesti, korova i štetočina.

Poljoprivredni inženjer iz Poljoprivredne stručne službe Novi Sad Tatomir Srđanov kaže da se godinama odnos upotrebe jednog i drugog semena ne menja, i da se pođednako seju. „Znaju poljoprivrednici odlično šta su prednosti deklarisanog i  sopstvenog semena, ali se drže sopstvene računice“, kaže Srđanov.

Prete i bolesti



Savetodavac za zaštitu bilja Ljiljana Jeremić upozorila je na to da neki proizvođači sami tretiraju svoje seme s tavana fungicidima što, ako se loše uradi, opet dovodi do pojave bolesti.Ona je objasnila da je glavnica pšenice bolest koja se najčešće javlja ako se koristi seme koje nije dobro zaštićeno fungicidima. Biljka zaražena glavnicom se ne prepoznaje lako sve do klasanja.



„Zaraženi klasovi su uži i duži, tamnoplavičaste boje“, rekla je Ljiljana Jeremić.“Ceo klas je više rastresit, plevice su potisnute u stranu, zrna su buretasta. Unutrašnjost zrna je preobrađena u brašnastu masu, crnih spora. Pri setvi zrna se lako raspuknu i oslobađaju se teleutospore koje dospevaju na zrno i zaražavaju ga.“Ona je naglasila da pšenica zaražena glavnicom ne sme da se koristi za ishranu ljudi i životinja.



„Teleutospore se zadržavaju na zrnu. Otporne su na mraz i mogu ostati klijave tokom skladištenja pšenice i nekoliko godina“, objasnila je ona.

Po njegovim rečima, kilogram deklarisanog semena u zavisnosti od sorte, košta od 36 do 60 dinara pa kada se suma pomnoži s 200 do 250 kilograma semena, koliko treba po hektaru, proizvođačima treba od 10.000 do 12.000 dinara da bi posejali hektar pšenice.

„Na području novosadske Poljoprivredne stanice, koja obuhvata devet opština, žito će zauzeti oko 45.000 hektara, što je višegodišnji prosek, premda je lane pod pšenicom bilo oko 35.000 hektara. Više žita će biti posejano i u drugim regionima pa će, očekivanja su, Srbija setvu završiti s više od 600.000 hektara posejanog žita na području cele zemlje.“

Z. Delić