Antologija krajiških ojkača "Pjevaj, ori, prozore otvori"

U antologiji ''''Pjevaj, ori, prozore otvori, nalazi se i Grujičićev esej ''''Otimačina srpske kulturne baštine'''' u kojem se, kako navodi autor, ukazuje na neprimeren gest Hrvatske koja je "besprizorno prisvojila ojkaču (ojkanje), ne pominjući srpski koren i uspela da upiše na listu Uneska kao svoju baštinu na mapi čovečanstva". 



Izostalo je reagovanje kompetentnih državnih institucija iz Srbije i Republike Srpske, to jest Bosne i Hercegovine, gde se ojkača uveliko baštini i danas živi. 



Grujičić je uspeo ipak da 2012. godine u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upiše ojkaču, kao ''''poetsko-muzički oblik Srba Dinaraca-Krajišnika u Vojvodini (Srbiji)''''.



Antologija ''''Pjevaj, ori, prozore otvori'''' sadrži dve hiljade ojkača, obiman pogovor-studiju, beleške, napomene, rečnik manje poznatih i nepoznatih reči. 



Prvi put sačinjena u srpskoj kulturi, ''''Riznica imena pevača ojkače'''', donosi blizu 1.500 imena darovitih muškaraca i žena, rođenih od druge polovine 19. do kraja 20. veka na terenu Bosanske Krajine, Banije, Korduna, Like i Dalmatinske zagore.



"U potrazi za srpskim ojkačima koji su bili čuveni u svome kraju, a neki i šire, dopro sam do druge polovine 19. veka. Naravno, ojkačka pevanija mnogo je starija, i ne zna joj se tačka zametka, ali u potrazi za pevačima ili onima koji nešto o njima znaju, možemo tek toliko dokučiti", kaže Grujičić i skreće pažnju da se niko dosad nije sistematski time bavio. 



Ojkač Božo Putnik iz Gvozdanskog kod Dvora na Uninaj najstariji je zabeležen, rođen je 1872, a potom sledi Stanko Domuzin (1875) iz sela Medna kod Mrkonjić Grada, čuveni izvođač ojkalica. 



"Gdegde se uz godinu pojavi neka specifičnost, redak anegdotski medaljon ili sudbinski detalj. Na primer, u selu Grmuša kod Bihaća, u prvoj polovini 20. veka, čuveni pevač bio je Đuro Bosančić Rusović koji je kao gardista prisustvovao 1922. godine veridbi kralja Aleksandra i princeze Marije u Rumuniji. Našu gardu sačinjavali izabrani momci od dva metra, svi brkati, a rumunsku - onako, zbrda-zdola, oniski. Beše to neka vrsta međunaronog diplomatskog skandala i rumunski kralj zabranio da fotografije odu u svet", priča Grujičić. 



Grujičih je zabeležio i priču da su u zaseoku Rakotić na Baniji, živeli Jovo Petrović zvani Đaković i žena mu Vasilija, zatim, braća Mirko i Dragan Petrović, Mićo Petrović i Živko Petrović, zvani Vajić. 



"Vasilija je prvačila muškarcima i bila u stanju da se s njima u ojkači nosi do u neki komad noći. Ako bi neko, a ne zna da peva, hteo da se priključi, ona bi ga odgurnula rečima: ''Nemoj za mnom da berdočeš i arlaučeš'' ili ''Nemoj da belentraš i abeziš''", rekao je Grujičić.



Antologija "Pjevaj, ori, prozore otvori" biće predstavljena na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, 26. oktobra, na štandu Predstavništva Republike Srpske.