Hrana u Srbiji je bezbedna, edukacija o zdravoj hrani važna

Činjenica je da se kao nacija ne hranimo zdravo, jer je Srbija po broju obolelih pri vrhu u većini bolesti što je upravo posledica loše ishrane, istakli su učesnici i dodali da je rešenje u edukaciji o zdravoj ishrani od najranijeg uzrasta.

Vršilac dužnosi direktora direkcije za Nacionalne referentne laboratorije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slavoljub Stanojević, kaže da u Srbiji postoji ovlašćena mreža laboratorija koja se bavi ispitivanjima kako zdravlja životinja, tako i bezbednosti hrane.

Naše laboratorije su akreditovane, ovlašćene i uspešno rade decenijama, poručio je Stanojević.

Prema njegovim rečima, bezbedna hrana je hrana koja obezbeđuje dovoljne količine nutrijenata koji su potrebni čoveku za normalan život, a deci za razvoj.

Kada kažete zdrava hrana, to je neki kvalitet više, to je filozofsko pitanje - želim da živim u skladu sa prirodom, želim da se hranim na prirodan način, ističe Stanojević i navodi da nije iskljuceno da je i ta “zdrava hrana” opterećena pesticidima ili veterinarskim lekovima.

Naglasio je da nijedna hrana ne može nositi etiketu zdrave hrane, ako nije u proizvedena na isti način kao i konvencionalna.

Zbog načina proizvodnje, poručuje Stanojević, organska hrana nosi sa sobom i veću cenu.

Na pitanje o riziku od aflatoksina, Stanojević odgovara da je taj rizik minimalan, apsolutno prihvatljiv i da neće stvoriti štetne posledice po zdravlje potrošača.

Zamenik direktora sektora za poljoprivredu pri Privrednoj komori Srbije Aleksandar Bogunović je ukazao da je hrana u Srbiji bezbedna jer se redovno kontroliše, te da je kontrola definisana, kaže on, Zakonom o bezbednosti hrane i pravilnicima kojima se utvrđuje kvalitet namirnica različitog porekla.

Prate ih i inspekcijske, sanitarne, pogranične, tržišne službe koje se staraju da hrana, koja se nalazi na teritoriji Srbije u legalnim tokovima, bude bezbednosno ispravna, istakao je Bogunović.

Nutricionista Dragana Šiljegović Filipović precizirala je da je slika našeg društva sve više gojazne dece, te i da se kao nacija ne hranimo zdravo.

Sve je više pekara i brze hrane u blizini škola, školskih kuhinja je sve manje, problem nezdrave ishrane počinje u ranom detinjstvu i samo se dalje nastavlja, podvukla je nutricionista.

Kako je istakla, rešenje je u najranijoj edukaciji o zdravoj ishrani u vrtićima i školama, a u saradnji sa roditeljima, kako bi se proširila priča o pravilnoj ishrani i kako bi svi naučili kako se pravi jedan zdrav obrok.

Današnja konferencija održana je u organizaciji magazina Diplomasi i Komerc i Privredne komore Srbije.