Zarada direktora 300 puta veća od prosečnog radnika

Moderator panela, nezavisni novinar Dejv Kiting, izneo je statistku za koju je rekao da je “užasna” dodajući da nejednakost brzo raste. Kao primer toga naveo je da je sada direktori zarađuju preko 300 puta više od prosečnog radnika što je višestruko uvećanje u odnosu na period od pre 30 godina.

“Bogati se sve više bogate, dok siromašni postaju sve siromašniji”, zaključio je Kiting.

Bivši premijer Grčke Džordz Papandreu rekao je da svakako postoji osećaj nepravde.

“Postoji osećaj nepravde. Osećaj da radite a da niste plaćeni koliko vredite, što je dovelo do raspoloženja protiv sistema u društvu”, rekao je Papndreu.

“Procena je da je oko 25 biliona dolara u ofšor računima. Govorimo koncentraciji novca koja je ujedno i koncentracija moći. Taj novac izaziva korupciju društva kada se u njega vrati. To podriva politiku i osećaj da sistem radi za vas. Vidimo sve više toga”, kazao je Papandreu, naglasivši da takve podatke lako manipulišu pojedini delovi stanovništva.

Predsednik akademije “Global siviks” Hakan Altinaj složio se sa Papandreuom. On je naglasio da je globalna srednja klasa pobednik u poslednjih 25 godina rekavši da ljudi u Kini, Indiji, Brazilu i Indoneziji žive bolje nego pre 25 godina.

Dekan Škole međunarodnih odnosa Univeziteta IE (Aj - I) rekao je da je u poslednjih dve do tri hiljade godina u društvu zabeležen linearan rast, dok je rast od industrijske revolucije eksponencijalan.

“Živimo na vrhu tačke eksponencijalnog rasta”, navodi Munjiz.

On je izneo stah od stagnacije plata u društvu, dok produktivnost raste.

“Globalizacija se dogodila na tržištu, ali ne u drugim poljima i taj neregulisani kapital podrio je društveni ugovor”, rekao je Munjiz, dodajući da je došlo do kraha društvenog ugovora i da je stagnacija srednje klase u srži političke dinamike.

Postoje mnoge vrste nejednakosti, između država na severu i jugu, regionalna nejednakost, nejednakost među ljudima unutar jedne države, ocenjuje profesor javnih politika Univerziteta Džordž Mejson, Džek Goldstoun.

“Nejednakost je dovela do promene u kulturi. Ljudi misle da više nisu bitni i to ih čini besnima, a taj bes ne upućuju prema bogatima, već prema političarima, ekspertima, migrantima i strancima za koje smatraju da su postali uspešni na nefer način”, rekao je Goldstoun.

On navodi da je globalizacija trebalo da svima pruži jednaku priliku, gde god se oni nalazili, međutim, izgleda da je pružila priliku samo nekolicini.

Goldstoun stoga zaključuje da narod zbog toga želi jake nacionalne lidere koji bi trebalo da ih brane, navodeći primere SAD, Poljske, Turske i Filipina, kao i desničarske stranke Alternative za Nemačku (AfD), koja je nakon uspeha na ovogodišnjim izborima obećala da će na prvo mesto staviti interese nacionalne zajednice.

“To stvara rizik stvarnog konflikta”, navodi Goldsdtoun.

On dodaje da postoje “frakture” u nacijama, unutar Evropske unije - za šta navodi primer Bregzita - kao i tenije između SAD i Kine, Turske i EU.

Smatra da su neophodni novi okviri i da vlade brane interese inače preti nestanak demokratije.