„Agrokor” – problem koji muči region
Problem „Agrokora” već duže potresa region. Radnici koji su zaposlenu u sistemu sa strepnjom čitaju vesti o poslovanju kompanije i finansijskim rezultatima. Nije lako ni dobavljačima koji isporučuju robu marektima „Idea”. Nove kupce nije lako naći. Slične dileme muče i poljoprivredne proizvođače koji „Agrokorovim” firmama u Srbiji, poput „Frikoma” i „Dijamanta”, isporučuju robu.
Svaki dan u medijima se pojave vesti o novim dugovanjima i lošim rezultatima poslovanja u prethodnom periodu.
Kompanije koje kod nas posluju u sastavu tog koncerna neće plaćati tuđe dugove. Tim povodom oglasila se nedavno i Narodna banka Srbije, jasno saopštivši da „Odlukama sudova nije omogućena primena ’Leksa Agrokor’ na kompanije koje posluju u Srbiji. To znači da udeli u tim kompanijama ne mogu biti sredstvo obezbeđenja za kredite ’Agrokora’.”
A šta da rade poslovni partneri koji s njima sarađuju kod nas? To je prilično teško pitanje. Stručnjaci im preporučuju da od njih traže bankarsku garanciju ili plaćanje unapred.
– „Idea” u Srbiji pokriva 20 odsto tržišta – objašnjava dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Proizvođačima i trgovcima koji s njima sarađuju nije lako da nađu nove dobavljače. Bilo bi dobro da se uvede kreditni limit, da tom sistemu niko ne sme da isporučuje robu ili usluge više od te predviđene sume. Recimo da to bude deset miliona, ali može i više ili manje. Čak i da se dogodi stečaj za „Ideu”, taj lanac prodavnica će sigurno neko preuzeti ili će ga kompanije koje rade kod nas podeliti. Dobavljači koji danas zbog nesigurnosti izađu iz sistema možda neće moći da se kasnije vrate na tu poziciju s novim partnerom.
S time da oprez dobavljača ima i te kako dobru podlogu slaže se i međunarodni konsultant Milan Kovačević.
“Onima koji posluju s tim sistemom najbolje bi bilo da od „Agrokora”, odnosno „Idee”, obezbede bankarsku garanciju ili plaćanje unapred, odnosno da svoje potraživanje obezbede.”
Revizori su krivi
Revidirani izveštaj „Agrokor grupe” pokazao je da je obaveze koncerna premašuju vrednost imovine od 1,93 milijarde evra. Tu su i poslovni gubitici od prethodnih godina, koji su se iz godine u godinu gomilali i često prikazivani kao profit. Mnogi sada viču „Drž’te lopova” ali je za to malo kasno. Krivac za to se zna.
“ Sve ovo što se događa s poslovnim rezultatima „Agrokora” pokazuje na kojem su nivou revizorski izveštaj na Balkanu i okolini. Tek kada su se pojavili pravi profesionalci, počele su da se pojavljuju prave brojke i gubici – kaže konsultant Milan Kovačević. – Reviziju bi i kod nas i u okolnim zemljama trebalo podići na viši nivo. “
A šta se događa na terenu?
Poljoprivrednici iz zrenjaninskog atara već decenijama gaje suncokret i isporučuju ga „Dijamantu”, koji je glavni kupac. Tako je bilo i ove godine, ali…
“Mnogo proizvođača se dvoumilo, ali su na kraju ipak otišli da isporuče robu u „Dijamant” – kaže direktorka Zemljoradničke zadruge u Zrenjaninu Zorica Galović. – Ono što su isporučili plaćano im je po ugovoru, a to je 30 dinara kilogram, plus PDV. Očekuju još dodatak od šest dinara. „Dijamant” je tu najbliži i poljoprivrednici su mahom odlučili da ne prekidaju saradnju.”
Na istoj muci su i mali dobavljači. Saradnju ne bi da prekidaju, ali bi i da budu sigurni. Jedan od višegodišnjih dobavljača je proizvođač i prerađivač meda i proizvoda od njega „Aza” iz Novog Sada. Vlasnik Zoran Đurđevac kaže da i dalje sarađuje s lancem „Idea”.
“ Našli smo odgovarajući model saradnje – navodi Đurđevac. – Kada im isporučim robu, uzmem kontrafakturu. Tada robu koju sam od njih dobio prodajem drugim marketima. Tu se gubi na rabatu, ali je sigurnije. Od njih umesto novca uzimamo i robu koja nam je potrebna u proizvodnji.
Što se kaže, za sada se svi snalaze, a dokle će...”
D. Vujošević
