Šta ne valja u aktuelnom zakonu o zaštiti konkurencije

"Jedan od osnovnih postulata Konvencije je razdvajanje istražne od funkcije odlučivanja u krivičnim stvarima. Organ koji vodi istragu ne može u isto vreme da odlučuje o tome da li postoji povreda konkurencije i da izriče sankcije", kaže prva predsednica Komisije za zaštitu konkurencije prof. dr Dijana Bajalović Marković.

Prema njenim rečima, u Zakonu za zaštitu konkurencije Srbije pomenuti postulati nisu ispoštovani. Ona ističe da je još u vreme donošenja Zakona 2009. godine, bilo  poluglasnih primedbi stručne javnosti u pogledu novoustanovljenih ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije i postupka koji se vodi pred Komisijom. Komisija je tim zakonom, kako objašnjava, dobila ovlašćenja koja su karakteristična za krivični postupak.

"Komisija može da vrši nenajavljeni pretres prostorija "osumnjičenih“ kompanija bez sudskog naloga, može da izriče mere zaštite konkurencije, koje se sastoje u obavezi plaćanja novčanog iznosa u visini do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda kompanije - drugim rečima, da izriče visoke novčane kazne. Takođe, Komisija može da kompaniju ''pokajnika'', koja dostavi dokaze o postojanju kartelnog sporazuma, oslobodi od kazne ili je ublaži, može da izriče i druge mere u cilju uspostavljanja ili jačanja konkurencije na tržištu, od kojih neke predstavljaju ozbiljno ograničenje privatne svojine - mere razdvajanja kompanija, otuđenja akcija ili imovine, ustupanja prava intelektualne svojine i slično". kaže Dijana Bajalović Marković.

Prema njenim rečima, zakonom nisu ustanovljene garancije da će Komisija ova ovlašćenja koristiti isključivo u javnom interesu, da će se postupak pred Komisijom voditi pravično i transparentno, te da će izrečene sankcije i mere biti proporcionalne težini učinjene povrede zakona i cilju koji se namerava postići njihovim izricanjem.

"Postupak koji se vodi pred Komisijom je vrlo šturo uređen u Zakonu iz 2009. U velikom broju pitanja primenjuju se pravila opšteg upravnog postupka, koja su neadekvatna jer Komisija faktički vodi kvazi-istražni i kvazi-sudski postupak i izriče upravne mere koje su po svojoj težini jednake krivičnim sankcijama", kaže Dijana Bajalović Marković.

Ona napominje da Komisija ima i ovlašćenje da samostalno usvaja akte kojima precizira način primene zakonskih odredbi, i ocenjuje da to predstavlja "jedinstvo vlasti u malom!". Iako je po slovu zakona samostalan i nezavisan organ, faktička nezavisnost Komisije od političkih i svih drugih uticaja je, po njenom mišljenju, dovedena u pitanje načinom izbora predsednika i članova saveta Komisije, te da se zakonski uslovi koje kandidati moraju ispunjavati krajnje široko tumače.

Sadašnji sastav Komisije je, inače, izabran 2013. godine, a jedan od članova saveta je i Marko Obradović, bivši šef kabineta Miroslava Miškovića.

Crne slutnje

"Crne slutnje da bi ovlašćenja Komisije mogla biti (zlo)upotrebljena na štetu kompanija prisutnih na srpskom tržištu nisu ostale samo slutnje. Zabeleženi su slučajevi retroaktivne primene Zakona iz 2009. i izricanja visokih novčanih kazni kompanijama već procesuiranim po prethodno važećem zakonu", istakla je Dijana Bajalović Marković.

"Konstatujući da je reč "o flagrantnim povredama načela pravne sigurnosti", ona je dodala da, ipak, skoro da nije bilo nikakvih reakcija ni od nadležnih organa, niti medija, iako je budžet Srbije trpeo ogromnu štetu, jer su naplaćene kazne morale da budu vraćene uvećane za zateznu kamatu, nakon što je Vrhovni sud presudio u korist procesuiranih kompanija. - U dosadašnjoj praksi zabeležen je relativno mali broj okončanih postupaka zbog zloupotreba dominantnog položaja i restriktivnih sporazuma, iako bi oni trebalo da budu u fokusu Komisije. Među okončanim postupcima ima onih za koje se ne bi moglo reći da predstavljaju pogodak u središte mete, pa se postavlja pitanje kojim kriterijumima se Komisija rukovodi prilikom odabira slučajeva koje će procesuirati", rekla je  Dijana Bajalović Marković.

E. Dn.