Osniva se asocijacija manjinskih pozorišta
NOVI SAD: Prvo izdanje Festivala jezičkih manjina sveta, pod nazivom Synergy#WTF (“Sinerdži”), koje je osmislilo i organizovalo Novosadsko pozorište/Ujvideki sinhaz, završeno je sinoć izvođenjem dveju predstava pozorišta manjinskih zajednica, koja su na “Sinerdžiju” dobila jedinstvenu priliku da se predstave u drugoj sredini, ali zajedno, jedna uz druge, na jednom mestu, i u jednoj prilici.
Ova pozorišta u svojim sredinama stvaraju na jezicima nacionalnih zajednica kojima pripadaju, i to ih čini specifičnim, ali su im sa ostalim teatrima zajednička stremljenja ka visokim estetskim ciljevima, kao i univerzalnim vrednostima, kada je ova umetnost u pitanju
Domaćin Novosadsko pozorište / Ujvideki sinhaz, takođe vezano za manjinsku zajednicu, kao svojevrstan uvod u festival, premijerno je izvelo “Grobnica za Borisa Davidoviča” Danila Kiša, u režiji Aleksandra Popovskog. Potom je, u glavnom programu “Sinerdžija”, izvedeno šest predstava pozorišta manjinskih zajednica:“Dibuk” Državnog jevrejskog pozorišta iz Bukurešta (Rumunija), “Mankurt” Ruskog dramskog teatra “Maksim Gorki” iz Astane (Kazahstan), “Sentandrejsko jevanđelje” Srpskog pozorišta u Mađarskoj iz Budimpešte, “Otelo” Turskog teatra iz Skoplja (Makedonija), “Galeb”, ansambla “Mikloš Tompa” Narodnog pozorišta iz Targu Mureša (Rumunija), i “Kafana kod Jeremije” ansambla „Danica“ iz Salcburga (Austrija).
– Sve predstave koje su došle na festival imale su ozbiljnog uspeha, ne samo u svojim sredinama, nego i na regionalnim festivalima. „Dibuk“ je igran u Njujorku, „Mankurt“ je briljirao na desetini festivala, „Kafana kod Jeremije“ igrana je po celoj Evropi, „Galeb“ je bio najbolji na tamošnjem Pozorju, „Otelo“ je oduševio na poslednjem Infantu… Videli smo gde smo mi u odnosu na njih, muče li nas isti problemi, vidimo li isto Čehova i Šekspira… – iznosi utiske za naš list idejni tvorac ovog festivala Valentin Vencel, direktor Ujvideki sinhaza. – Moj prvi utisak nakon festivala je najpre da sve viđene produkcije treba gledati same po sebi. Dakle, sagledati ih iz njihovog, a ne iz našeg konteksta, jer jedino tada, neopterećni sopstvenim estetičkim viđenjem, možemo da shvatimo specifičnost tih predstava i važnost njihovog postojanja. Sve one su nas ponovo podsetile na jedan od najvažnijih postulata pozorišta - da je ono neka vrsta sakralnog mesta.
Kao prateći program, trećeg festivalskog dana je održan simpozijum na temu: „Uloga i značaj jezika u procesu individualne i kolektivne samoidentifikacije“, na kojem su učestvovali glumci, reditelji i direktori pozorišta – učesnika „Sinerdžija”. Kako Vencel ukazuje, na ovom simpozijumu su tematizovani manjinski jezici,i ukazano je “šta su oni nama, a šta smo mi njima.” Tokom festivala Valentin Vencel je razgovarao sa direktorima svih pozorišta, i navodi da su se složili oko ideje o osnivanju asocijacije manjinskih pozorišta.
– Nas sedam ansambala, koji su bili deo ovog festivala, bićemo pokretači te asocijacije i verujem da ćemo do narednog festivala to i formalno uraditi – najavljuje Vencel.
„Sinerdži” je, inače, deo projekta Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2021, s tim da je planirano da i nakon 2021. nastavi svoj život.
N. Pejčić