Lafarž plaćao ID u Siriji 20.000 dolara mesečno    

Da bi obezbedio zaštitu svog osoblja, Lafarž Cement Sirija (LCS) plaćao je između 80.000 i 100.000 američkih dolara mesečno raznim oružanim grupama, uključujući i 20.000 dolara Islamskoj državi, izveštava agencija Frans pres pozivajući se na neimenovane izvore bliske istrazi.

Novac je išao preko posrednika, sirijskog tajkuna Firasa Tlasa, nekadašnjeg manjinskog akcionara u fabrici cementa, i preko Bruna Pešeuka, koji je vodio fabriku od 2008. do 2014. godine, rekli su francuskoj agenciji istražitelji.

Šefovi Lafarža u Parizu su osumnjičeni da su odobravali plaćanja LCS-a preko „lažne računovodstvene dokumentacije“.

Tokom jednogodišnje istrage čuli su se svedoci koji su opisivali „računovodstvene malverzacije“, koje su omogućavale kupovinu nafte od ID-a, propusnice koje su dozvoljavale kamionima Lafarža da cirkulišu u regionu i planirani sastanak između ID i šefa bezbednosne službe LCS-a.

Lafarž, koji se 2015. godine spojio sa švajcarskom grupacijom Holcim, priznao je da je koristio „neprihvatljive prakse“ da bi LCS nastavio da posluje u ratnoj zoni u periodu 2013-14. godine.

Francuska cementara je počela sa radom u severnom sirijskom gradu Jalabija u oktobru 2010. godine sa ulaganjem od 680 miliona dolara (580 miliona evra) - najvećem van sektopra naftne industrije.

Rat je izbio šest meseci kasnije, a Evropska unija je uvela embargo na sirijsko oružje i naftu.

Islamska država (tada ISIL) i druge naoružane grupe su 2013. godine preuzele kontrolu nad severnim regionom bogatim naftom, gde je Lafarž radio zajedno sa francuskim naftnim gigantom Totalom i drugim multinacionalnim kompanijama.

Izvor blizak istrazi je rekao za AFP da je bivši glavni izvršni direktor grupe Bruno Lafont u januaru istražiteljima rekao da je smatrao da su „stvari pod kontrolom“ i da nije bilo razloga za napuštanje te zemlje zahvaćene ratom.

Međutim, bivši čelnici kompanije LCS su istražiteljima rekli da je ključni razlog ostanka bio taj da se zadrži strateška prednost na terenu kako bi se zgrabili poslovi obnove Sirije nakon završetka rata.

Odluka je navodno imala blagoslov francuske vlade koju je predvodio socijalistički predsednik Fransoa Oland.

Ministarstvo inostranih poslova nam je reklo da treba da ostanemo, da će se stvari razrešiti, izjavio je bivši zamenik direktora u sirijskom preduzeću Kristijan Ero.

Videli bismo francuskog ambasadora u Siriji svakih šest meseci i niko nam nije rekao „sada treba da odete“, kazao je on.

Iz kompanije Lafarž, koju je francuska agencija kontaktirala danas, ponovili su da „žale i osuđuje neprihvatljive greške počinjene u Siriji“.