„Doktori protiv korupcije” o urušavanju Torlaka

Smatra da je takvo stanje posledica imenovanja nekompetentnog menaymenta poslednjih godina, te pozitivno ocenjuje najavu ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara o uvođenju javno-privatnog partnerstva u “Torlak”.

„Najavu ministra Lončara treba pozdraviti, jer ukazuje na shvatanje realnosti u kojoj se nalazi “Torlak”. U očuvanju “Torlaka” predstoje veliki izazovi, ali ohrabruje što bar ministar ne zabija glavu u pesak kao njegovi prethodnici, što je i dovelo do stanja u kakvom se “Torlak” danas nalazi“, kaže dr Karađinović.

Prema njegovim rečima, od osnivanja 1945. “Torlak” je u vlasništvu države kao strateška ustanova i menayment imenuje Vlada na predlog ministra zdravlja, ali je praksa da direktor bude vrhunski stručnjak iz imunobiološke proizvodnje, prekinuta 2000.

„Jasno je da nekompetentan menayment nije u stanju u današnjoj tržišnoj utakmici da donosi pravilne i brze strateške odluke. Ipak, u poslednjih 20-ak godina, pored uprave imenovane od države odgovoran je i izvestan broja zaposlenih imunologa, mikrobiologa, virusologa, epidemiologa, hemičara i drugih stručnjaka jer su ćutanjem i strahom od zameranja svojom pasivnošću učestvovali u donošenju pogrešnih odluka koje su dovele do propadanja Instituta “Torlak”. Time je izgubljen tehnološki korak s vodećim proizvođačima vakcina i seruma u svetu i ranija inostrana tržišta. Sada vidimo da “Torlak” gubi i regionalno tržište u Bosni i Hercegovini gde je bio neprikosnoven“, kaže Karađinović.

Odlazak stručnjaka

„Imunobiološka proizvodnja - serumi, vakcine, imunostimulatori, dijagnostici, veoma je složena i odgovorna i nije moguća bez dobro obučenog srednjeg i visokog kadra. Obuka traje decenijama, a na tržištu radne snage tih kadrova nema. Zato čudi da su razne uprave dozvolile da poslednjih godina “Torlak” napusti od 55 stručnjaka koji su bili nosioci proizvodnje, a ukupno je otišlo više od 150 stručnjaka srednjeg i visokog ranga“, navodi Karađinović.

Smatra da je propadanje ustanove počelo 2000, promenom vlasti, a time i menaymenta. Do tada je “Torlak” bio među vodećim proizvođačima seruma i vakcina. Tako je 1999. i 2000. “Torlak” imao izvoz od po devet miliona dolara na godišnjem nivou za Indiju, Irak i druge zemlje.

„Međutim, 2001. gasi se proizvodnja interferona koji je bio registrovan lek, gasi se proizvodnja imunostimulatora torala, prevalura, poliflamina, BCG koji se koristio u lečenju karcinoma bešike, antibiogram tableta, vakcine protiv gripa, oralne vakcine protiv dečije paralize i drugih dijagnostičkih preparata, kao i seruma protiv otrova zmija, što je obnovljeno 2010. Treba znati da se mnogi od ovih proizvoda uvoze po višestruko većoj ceni“, kaže Karađinović.

Ćutanje opozicije

Karađinović ocenjuje da je žalosno ćutanje opozicije o stanju u “Torlaku” i smatra da je razlog pomanjkanje stručnih kapaciteta za analiziranje i predlaganje kredibilnih rešenja i bežanja od odgovornosti za aktuelno stanje.

„Tih godina je sadašnja opozicija, a tadašnja vlast, uprkos milionskim kreditnim injekcijama Evropske investicione banke, Svetske banke, Svetske zdravstvene organizacije i naše države, namenjenim modernizaciji proizvodnje “Torlaka” svojim strateškim promašajima i dovela ovu ustanovu na ivicu ponora“, smatra dr Draško Karađinović.

Koordinator udruženja “Doktori protiv korupcije” navodi kako su 2003. srušeni pogoni za proizvodnju vakcina protiv gripa i dečje paralize, uz obrazloženje da će biti ponovo izgrađeni za nekoliko meseci i obnoviti proizvodnju.

„Međutim, sada smo u 2017, proizvodnja nije obnovljena, a Srbija danas uvozi 242.000 vakcina protiv gripa po višestruko većoj ceni. Tako je i sa BCG vakcinom koja se koristi u lečenju karcinoma bešike: naša nije registrovana pa se uvozi inostrana, po neuporedivo višoj ceni“, navodi Karađinović i podseća da je “Torlak” izvozio svoje proizvode u 120 zemalja, a da i sada postoji tražnja za vakcinama, jer je u 2015. godini 77 odsto evropskih zemalja objavilo nedostatak bar jedne vakcine.

Danas se koriste kombinovane vakcine, petovalentne ili heksovalentne (difterija, tetanus, poliomielitis, pertusis, hepatitis B, infekcije hemofilus influence) pa i tu “Torlak” kasni, što je moguće prevazići samo kroz strane investicije i partnera koji bi doneo savremenu tehnologiju.

„Međutim, to je vrlo složena proizvodnja, jer treba okupiti i edukovati kadar za savremene metode bioinženjeringa, razviti lek, dobiti GMP sertifikat, kontolu probnih serija, validaciju proizvodnog procesa, kontrolu komercijalnih serija, pa preklinička i klinička ispitivanja i na kraju sledi registracija, a to je postupak koji traje više godina“, navodi Karađinović.

LJ. Petrović