Zeleniš kao lek

Tako je, recimo, ustanovljeno da svakodnevna konzumacija avokada tokom jedne nedelje smanjuje nivo ukupnog holesterola čak 17 odsto. On takođe snižava nivo lošeg holesterola (LDL) i povećava nivo dobrog (HDL).

Vlakna koja se nalaze u celim žitaricama, kao što su smeđi pirinač ili zobene pahuljice, regulišu nivo ukupnog holesterola u krvi, smanjujući tako rizik od nastanka srčanih bolesti. Zobene pahuljice se najčešće jedu za doručak, ali u njima se može uživati u bilo kojem delu dana ili se mogu dodavati u gotovo sva jela.Osobe starije od 65 godina, koje svakodnevno koriste maslinovo ulje, imaju čak 41 odsto manji rizik od srčanog udara. Međutim, iako je zdravo, treba biti umeren jer je ono i dalje izvor kalorija.

Orašasti plodovi su savršena grickalica i međuobrok. Sve vrste su zdrave, ali ipak prednjače bademi i orasi. Bademi su odličan izvor vitamina E i vlakana, dok su orasi među najboljim izvorima omega 3 masnih kiselina, koje smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi i rizik od kardiovaskularnih bolesti.I masna riba, poput lososa, tune ili sardine, odličan je izvor omega 3 masnih kiselina. Stručnjaci preporučuju masnu ribu dva puta nedeljno da bismo smanjili rizik od srčanih bolesti. Ona smanjuje hronične upale u telu, nivo triglicerida i povećava nivo dobrog holesterola.

Samo jedna kašičica cimeta dnevno može smanjiti skupljanje masti u krvnim sudovima, a time i rizik od taloženja plaka u arterijama. Takođe, smanjuje nivo lošeg holesterola čak četvrtinu.Zeleni čaj je odličan izvor katehina, spojeva koji snižavaju nivo holesterola u krvi. Taj čaj doprinosi zdravlju srca tako što smanjuje rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa 2, a može smanjiti i rizik od nastanka različitih vrsta kancera.

Zbog visokog nivoa kalijuma i folne kiseline, spanać efikasno reguliše krvni pritisak. Samo jedna porcija dnevno može smanjiti rizik od srčanog udara 11 procenata. Spanać, kao i sve druge vrste zelenog lisnatog povrća, treba da postanu deo svakodnevnog menija.

LJ. Petrović