Sudbina preduzeća Taraš rešava se krajem meseca

O planu je trebalo da se raspravlja još početkom jula, ali je to ročište otkazano.

Plan reorganizacije trebalo bi da ovo poljoprivredno preduzeće spasi od stečaja, a da li će tako i biti, odlučiće poverioci.

„Taraš“ doo je preduzeće koje i dalje ima 26,68 odsto društvenog kapitala, dok je 73,32 odsto privatno, i to u rukama privrednika iz Kikinde Ivana Rotarova i preduzeća „Eksport“ iz Zrenjanina, koje je u vlasništvu Ljubomira Lazića.

Direktor preduzeća i upravljač nad društvenim kapitalom je Milan Repija.

Svojevremeno se „Taraš“ našao na spisku 502 preduzeća predviđena za prodaju, koji je sastavila Agencija za privatizaciju.

Naknadno je, međutim, iz Ministarstva privrede saopšteno da se javni poziv za privatizaciju preostalog dela kapitala ne može objaviti, jer su u toku aktivnosti za rešavanje sporne strukture kapitala.

Na sajtu Privrednog suda, u dostupnim sudskim spisima, ne piše kojom nepokretnom imovinom preduzeće raspolaže, ali ono što se zna jeste da se za 600 hektara zemlje taraško preduzeće godinama sudi sa državom.

Od pokretne imovine, preduzeće ima stambenu jedinicu, veterinarsku stanicu, silose, šupe i – skelu na Tisi, koja je Tarašanima, čija je zemlja u Bačkoj, od životne važnosti.

Skela u Tarašu je jedan od simbola ovog banatskog sela, a u zadruzi su tvrdili da im godinama donosi samo gubitke i da su ogromni troškovi za održavanje skele i njenu registraciju, s obzirom na to da podleže tehničkom pregledu, baš kao i druga plovila.

Bez nje se, opet, ne može, jer ta skela omogućava taraškim poljoprivrednicima da sa banatske na bačku stranu svog atara, zvanog Hajlaš, preko Tise, pređu daleko kraćim putem nego kad bi išli drumom.

Nedostatak skele oseti se zimi, kada je okuje led. Tada ratari idu zaobilaznim putem, dužim čak 40 kilometara. A skelom im je potrebno da pređu par desetina metara.

Ž. Balaban