Čekanje evra ipak najviše odgovara
Ovog vikenda menjačnice i banke bi mogle imati lepu zaradu. Dani umereno topli pa je pravo vreme da se skokne na kupanje do Morahaloma i drugih banja naravno uz šoping u segedinskim hipermarketima.
Neće ni Temišvar ostati bez turista iz Srbije. Baš kao što će komšije doći kod nas u mesta i gradove u pograničnim područjima na izlet. Sve njih i tamo i ovamo put će prvo voditi u menjačnicu ili na šalter najbliže banke istim poslom - da razmene novac. Kursevi valuta okolnih zemalja su klizni prema evru kao i naš dinar.
Menjačnice na koje turisti obično prvo nalete dobro su opremljene. Putnici mogu da biraju hoće li forinte ili leje kupiti za dinare u Srbiji ili će poneti evro pa menjati u komšiluku. Tu su i platne kartice koje skoro da više ne znaju za granice. Ali ne idu svi u veća mesta i ne uspevaju uvek da zamene onoliko novca koliko je potrebno.
Bilo bi mnogo lakše i turistima i svim ostalim učesnicima u ovim transkacijama kada bi se moglo plaćati u evrima..Čak i bez toga da su u domaća zakonodavstva inpelmentirane ove mogućnosti prodavci i ugostitelji su sprmni da prime evropsku valutu i često to i čine iako moraju da krše propise...
Kako ove propise menjati i da li dozvoliti dvovalutni sitem, jer pored turista mnogo više problema pri uvozu kod nas imaju privrednici, posebno manja preduzeća koja posluju u regionu. Međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže da imamo najrigidniji devizni sistem u Evropi.
"Bilo bi mnogo bolje kada bi propisi tu bili liberalniji, jer bi to itekako pogodovalo domaćoj ekonomiji. Ovako kako je sada najviše odgovara menjačima i bankama jer oni tu ostvaruju znatnu zaradu i verovatno bi i bili najveći protivnici zvaničnog uvođenja evra u naše novčane tokove. Mislim da bi i za naše prodavce bilo korisno da mogu da primaju strani novac. Za sada se kod nas jedino nekretninama može trgovati u evrima, a i strancima je dozvoljeno da putarinu plaćaju karticama znači u devizama… Mislim da bi bilo jako zanimljivo izračunati koliko banke i menjači zarade na kursnim razlikama. To je novac koji bi ostao u yepu privrednika ili turista", navodi Kovačević.
Sa druge strane dr Branko Živanović sa beogradske bankarske akademije smatra da kod ovakvih rešenja treba biti veoma oprezan.
"Svi veći hoteli imaju menjačnice i i službenike obučene za tu vrstu posla... Oni u blagajnama imaju velike količine novca i tu nema problema da će neko ostati bez prometa jer ne može da zameni novac. Sa druge strane restorani i prodavice nemaju menjačnice najčešće. Plašim se da bi se, kada bi im se dozvolilo da primaju druge valute sem dinara tu stvorio čitav galomatijas... Mislim da bi im bilo i skupo da zapošljavaju službenke samo za taj posao kao i da plaćaju obezbeđenje. Pored transakcionih troškova držanja i upravljanja gotovinom gubilo bi se na kursnim razlikama ukoliko bi ta valuta ležala duže kod onih koji su je primili.Tu bi imali komplikacije oko vođenja intervalutnih odnosa i obračuna deviznog kursa. Postavlja se i pitanje kako bi se radio popis. Zatvaranja blagajne na kraju dana i kao bi se to knjigovodstveno regulisalo", kaže on.
Dugročno rešenje je svakako da i zemlje zapadnog Balkana uđu u EU pa posle i u evrozonu. Dok se to ne dogodi u Makedoniji ćemo plaćati denarima i metalnim evrima koji kod nas ne primaju banke u depozit. Ista je slika i u Bugraskoj. U Albaniji primaju dolare i evre i to evidentiraju na fisklanim računima. U Bosni i Hercegovini plaća se u tamošnjoj marci, evrima i našim dinarima.
I Klint Istvud bio žrtva “kursne razlike”
Primanja strane valute na ruke itekako može da izazove probleme. Prošlo je više od tri decenije od zimske Olimpijade koja je održana u Sarajevu ali se skandala oko plaćanja svi sećaju. Jedan od posetilaca bio je proslavljeni glumac iz Holivuda Klint Istvud. Njemu je tada sitna usluga u dolarima naplaćena višestruko više nego što je bila stvarna cena u dinarima.. .
Dušanka Vujošević