Mašta na kikindskim „Danima ludaje“ iznedri svašta

Nema svako strpljenja i sposobnosti da odneguje najtežu bundevu, kao što je to ove sezone učinio Blaže Jelić sa plodom teškim 288 kilograma i osvetlao obraz proizvođačima ludaja iz Kikinde, ali zato je dobru volju i maštu, da od bundeva i slame naprave omiljenog komšiju, imala družina male kokičare.

„Ovo je naš omiljeni komšija Siniša, on baš tako izgleda, a mi smo dobili ideju i predstavili ga kraj kokičare, na mestu gde u gradu svakodnevno prodajemo kokice i semenke za grickanje“, ispričala radnica u kokičari Jasna Borbelj.

„Neka svako zna da mi imamo dobrog komšiju. Glavu i stomak smo napravili od bundeva, a sve ostalo smo popunili slamom. Pomogao je brat Živan Malogajski, koji je vlansik kokičare i naša baka Olga. Uz malo truda i mašte svako ko hoće doprinosi da bude lepo i veselo, mi već imamo ideju i za naredne „Dane ludaje“ ali nećemo da je otkrivamo.“

Omišljeni komšija Siniša, zato što su ga napravili od bundeva i slame nije se ljutio, gledao je iz prikrajka šta se dešava, pa je čak pomogao se se dopremi i postavi na trgu kraj kokičare. Tamo su ga popeli na ludaju da „vidi celu Kekendu“, međutim, nije se uhvatio za tulaju, kukuruzovinu, kako to kaže narodna banatska izreka nego za stabljiku yinovskog suncokreta. Suncokret sorte „cepko“ za grickanje, kako veli Jasna Borbelj, i pored suše izđikao je više od četiri metra, posebno ova stabljika za koju se drži komšija Siniša.

Negovanju dobrih komšijskih odnosa Kikinđani daju posebnu važnost, pa su košije iz susedne Rumunije najbrojniji gosti na „Danima ludaje“. Vole da dođu Srbi iz naše dijaspore iz Temišvara i okoline, ali i Rumuni, da se opuste, zabave i vesele i prepuste užitku. Javor Radovanković, vlasnik najreprezentativnijeg restorana „Lojd“ u srcu Temišvara, ponosan je što je jedan od promotera „Dana ludaje“ i saradnje koju ostvaruju Temišvar i Kikinda i što posetioci iz Rumunije masovno dolaze u Kikindu.

Banatska banana

Smiljana Karać, Jela Beloš, Smilja Gurjić i Rosa Nikić nudile su pite sa ludajom, sirom, makom, krompirom i kupusom, neizostavan je bio i čuveni mokrinski lisnati sir, a obaška su ispekle i hleb u paorskoj peći. Svega su spremile domaćice iz kikindskog Etno građanskog društva „Suvača“ . Marina Jerinkić je besplatno nudila kriške hleba masti i aleve, jer kako reče, na tome su svi odrastali, a Anka Boškov i njene družbenice iz „Suvače“ izazivale su pozornost kolačima i poslasticama od ludaje. Bilo je pečene ludaje, pita savijača i drugih kolača, pa i žerboa sa semenkama od tikve golice i pekmezom od ludaje. Gostima je za 150 dinara nuđena porcija „banatskog fruštuka“  u kojoj su servirani čvarci, majuška, švargla, sir i ljuta papričica 

- Ima onih koji za bundeve kažu da je to naša banatska banana – veli Anka Boškov. - Ma kakva banana, naše bundeve su mnogo bolje. Od banana se ni približno ne može napraviti toliko jela i poslastica kao od bundeve. A, povrh toga muškarci kupuju i grickaju semenke bundeve zbog prostate.

„Došao sam sa profesorima Zapadnog Univerziteta iz Temišvara, koji imaju projekte za prekogrnaičnu saradnju za očuvanje tradicija, običaja i povezivanja turističke ponude sa obe strane granice. Kad smo dolazili na graničnom prelazu Nakovo-Lunga bilo je gužve, a i ovde u gužvi na gradskom trgu čujem da se dosta priča rumunski“, kaže Radovanković.

Banatski fruštuk je nešto posebno, prava gurmanska ikebana za sve ljubitelje domaćeg zalogaja i ukusa domaće kujne. Udruženje „Da se ne zaboravi“ koje predvodi Radovan Subin, a asistira mu Dušan Lukin, nudilo je domaće čvarke, krvavice, majuške i švargle, sve spravljano na domaći način, jer kako veli Subin cilj njihove duršine posvećene kulinarstvu je da neguju stara dobra jela i običaje.

Zamirisali su sveži čvarci iz oranije sa štanda Branislava Cucića „Cukija, izvornog Lale iz Kikinde. Obučen u banatsku nošnju Cuki je na neki način zaštitni znak „Dana ludaje“, još kada se popne na brdo ludaja, dobro osmotri gradski trg, a štimung svirkom na buretu pravi banatski virtouz Miodrag Munćan Draganče iz obližnjeg Iđoša. Drži ritam Draganče čekićima, baci oko i na note, ali sve vinogradarske i banatske arije Iđoški Betoven zna dobro i bez notne sveske.“

Branislav Cucić Cuki je original Lala na bundevi, ističe da je poreklom odavde, Kikinđan koji vole svoj grad, Vojvodinu i „Dane ludaje“, koji treba da pokažu čime se ovdašnji paori bave, šta rade i proizvode, kakva im je godina.

„Imamo raznih đakonija, onako kako dolikuje Banatskom fruštuku. Za poboljšanje cirkulacije prvo ide čašica domaće rakije, pa se onda valja prihvatiti domaće švargle, krvavice, slanine od manguljana, a čvarke u oraniji pečemo na licu mesta, hleb je ražani iz paorske furune, peku se i mekike, a domaćice su spremile bundevaru i druge kolače.  Posle fruštuka dobro klizi niz grlo belo ili crveno vino“, napominje Cuki.

Žene iz Kikinde, Mokrina, Ruskog Sela, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Banatske Topole, Iđoša i drugih mesta svojski su se potrudile i spremile poslastice raznih fela. Predsednica Udruženja žena „Rusko Selo” Jovanka Glušac naglašava da pre svega neguju tradicije, najviše u pravljenju kolača po starinskim receptima.

„Dani ludaje su nam izuzetna prilika da pkažemo ono što znamo i radimo. Žene su izuzetno vredne, više dana su mesile i pekle kolače, a dodatno smo se angažovale da što lepše uredimo naš štand. U udruženju imamo oko žena, a tu je došlo nas desetak, sve su prave majstorice, neke za slatke, a neke za slane pite. Iskusnije uče ove mlađe da razvlače testo za pite i ono što još ne znaju“, saznajemo od Jovanke Glušac.

Bundeve i tukve iz bašti i sa njiva, bilo da su jestive, za semenke ili ukrasne donose i dodatni prihod za popunu kućnog buyeta. Danijel Čisar iz Ruskog Sela je na tezgi ponudio veliki izbor ukrasnih tikvica.

„Za proizvodnju uz druge useve nisu zahtevne, a interesantne jesu, pogotovo kada je berba, jer uvek nađemo neke koje su posebno lepe, pa još lepše i šarenije. Sejemo četiri pet vrsta ukrasnih tikvica, a posle berbe one koje se osuše malo ukrašavamo i lakiramo tako da su lep ukras za svako domaćinstvo“, objašnjava Danijel Čisar.

Tekst i foto: Milorad Mitrović

(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Grada Kikinda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada.)