Najduža vojvođanska reka pretvorena u kanal otpadnih voda

Međutim, u susednim opštinama Mali Iđoš i Bačka Topola kao da nisu bili zadovoljni što su komšije iz Vrbasa dospele na evropske mape pa su poslednjih godina od 109 kilometara duge reke Krivaje napravili svog „konja za trku” i to takvog da će u poređenju zagađenosti ova dva toka morati da odlučuje foto finiš.

Iako se na pomen vojvođanskih reka prvo pomisli na opevani Dunav, Tisu, Begej ili Tamiš, manje je poznato da je zapravo Krivaja najduža „autohtona” vojvođanska reka kojoj se i izvori i ušće nalaze na tlu severne pokrajine. Svoj krivudavi tok kroz bačku ravnicu počinje na severu, u Subotičkoj peščari, ali joj je teško odrediti nultu tačku jer nastaje spajanjem nekoliko potoka koji se ulivaju u zajedničko korito par kilometara od Starog Žednika odakle nastavlja svoj put ka Bačkoj Topoli.

Jedan krak stiže iz pravca Pačira i Stare Moravice koji izvire nedaleko od Bajmoka, koji se opet spaja sa severnim krakom nedaleko od Bajše. Dalje se Krivaja probija kroz Telečku visoravan do Malog Iđoša, Lovćenca i Feketića da bi svoj put završila ulivanjem u Veliki bački kanal nedaleko od Turije.

Prema rečima Đura Vavroša, predsednika ekološkog udruženja „Hrast” iz sela Krivaja, reka je manje više na svim svojim krakovima izložena zagađenju, ali je svakako najteža situacija u okolini Bačke Topole gde je industrija najrazvijenija i gde većina fabrika bez ikakvog prečišćavanja izbacuje svoje otpadne vode direktno u tok reke.

"U okolini Stare Moravice postoji nekoliko firmi koje se bave preradom metala i u svom procesu proizvodnje imaju i galvanizaciju od koje sav otpad završava u Krivaji gde je zbog toga voda puna teških metala. Drugi problem u ovom delu reke je nekontrolisano izvlačenje vode za navodnjavanje iz jezera Stara Moravica zbog čega je više puta bilo na ivici isušivanja, a dolazilo je i do velikih pomora ribe zbog nedostatka kiseonika", priča Đuro Vavroš.

Prema njegovim rečima u ovom kraju problem su i sami građani jer Krivaja prolazi kroz više sela koja nemaju kanalizaciju pa su mnogi svoje fekalne odvode spojili direktno na korito reke.

"Ali čak i tamo gde ima neke kanalizacije, ona služi samo da prikupi otpadne vode da bi opet bile izlivene u Krivaju. Naše i druga udruženja iz ovog kraja godinama pokušavaju da skrenu pažnju na stanje u Krivaji, ali sva naša obraćanja i prijave koje podnosimo su do sada bila uzaludni", kaže Vavroš.

Još gora situacija je u okolini Bačke Topole gde već od Bajše iz Krivaje počinje da se oseti nesnosan smrad usled ogromne količine otpadnih voda koje se izlivaju u „slabašnu” Krivaju. Smrad koji može da se poredi samo sa  vrbaškim kanalom „iz najboljih dana”, oseti se i u Bačkoj Topoli, Malom Iđošu, Lovćencu i Feketiću gde ogorčeni meštani u šali govore da je smrad iz Krivaje deo turističke ponude ovog kraja.

Zbog smrada, zagađenja vazduha, Krivaje, a sada već i zemljišta, u Bačkoj Topoli traje najduži kontinuirani ekološki protest u našoj državi. Naime, Dragan Pečurica, inače nastavnik tehničkog, već pune tri godine svakog 17-og u mesecu organizuje protest u Bačkoj Topoli i pokušava da ukaže na katastrofalnu situaciju koja već ozbiljno ugrožava i zdravlje ljudi u ovom regionu.

Na svom putu kroz Bačku, Krivaja napaja nekoliko akumulacionih jezera od kojih je najveće ono kod Bačke Topole – Zobnatičko površine čak 250 hektara, kao više manjih u Staroj Moravici, Pačiru, Panoniji i Malom Iđošu. Ova jezera su nastala prvenstveno za potrebe navodnjavanja, ali se koriste i za kupanje. Međutim, svako od njih se konstatno suočava sa istim problemima, zagađenošću koje stiže Krivajom i preteranim izvlačenjem vode zbog kojih nivo vode opada i po par metara što kupanje često čini nemogućim, a ugrožava i živi svet u njima.

"U Bačkoj Topoli imamo nekoliko velikih stočnih klanica, kafileriju, komunalno preduzeće, gradsku deponiju sa stočnom jamom, livnicu metala, poljoprivredna skladišta i niko od njih nema rešeno pitanje otpadnih voda, odnosno ima tako što se sav otpad izliva u Krivaju ili ide direktno u vazduh", kaže Pečurica.

Prema njegovim rečima, samo ove godine je podneto oko 250 prijava i pritužbi, ali je izostala bilo kakva odlučnija reakcija u pravcu zaustavljanja ekološke katastrofe u ovom kraju.

"Da stvar bude gora, Zavod za javno zdravlje uporno meri kvalitet vode u Krivaji uzvodno od mesta najveće kontaminacije tako da dobijeni rezultati ne pokazuju pravu sliku stanja u ovoj nesrećnoj rečici u kojoj niže od Bačke Topole nema više nikakvog života, a samim tim ugrožen je i Veliki bački kanal u koji se uliva gde se na ušću pre par godina u Turiji dogodio nezapamćen pomor ribe", kaže Pečurica.

On kaže da odgovornost za takvo stanje jednako snose i vlasnici privatnih kompanija koje zagađuju vodu i vazduh  i sama država koja im to dopušta, ali i sama zagađuje.

"Gradska deponija je uz samu obalu Krivaje, a u sklopu deponije je i stočna jama i sav taj otpad se bukvalno sliva i cedi u Krivaju, a pri tom su sigurno ugrožene i žile iz kojih se obezbeđuje voda za piće u ovom kraju. Najgore od svega je što postoje zakoni u našem sistemu koji ne dozvoljavaju takvo ponašanje, ali se očigledno ne sprovode. Najčešća objašnjenja koja dođu do mene je da se “zatvaraju oči” na te probleme zbog ekonomske situacije i radnika koji rade u tim fabrikama koje bi po sili zakona morale biti zatvorene dok ne reše pitanje otpadnih voda, ali ne može da zbog toga ispašta kompletno stanovništvo u nekoliko mesta u okolini kojima je definitivno ugroženo zdravlje", kaže Dragan Pečurica. 

On kaže da već 37 meseci protestuje i da neće odustati od toga sve dok se ne pokrene akcija protiv zagađivača.

"Pisma, upozorenja, dokumentaciju sa dokazima sam poslao na sve adrese institucija u Srbiji i nadam se da će se neko konačno ozbiljno zainteresovati za ove probleme. Svestan sam da će to teško ići jer vidim i sam da se stvari ne mrdaju, ali jednostavno ne mogu sebi da dozvolim da odustanem", zaključuje Pečurica.

Niko Perković