Predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović: Budžet razvojni, dolaze investitori

Po njegovim rečima, novobečejska industrijska zona urađena je dopola, a Uprava za kapitalna ulaganja izdvojila je osam miliona dinara za rasvetu, optičke kablove, te ima i struju i vodu i potpuno je opremljena. Druga zona nalazi se u Novom Miloševu.

Do lane ta zona je imala samo tablu, a sada je uveliko u izgradnji i biće gotova do kraja godine, kaže Maksimović.

Zona je obezbeđena strujom, odnosno transformatorom, optičkim kablom, fekalnom i atmosferskom kanalizacijom, putnim saobraćajnicama, za koje je Opština izdvojila osam miliona dinara, a Uprava za kapitalna ulaganja 20 miliona.

„ Uloženo je i devet miliona dinara za struju, a u Novom Miloševu novoformirana zona već ima investitora koji će izgraditi fabriku, pored silosa koji tamo već postoji“ – kaže Maksimović, i dodaje da bez industrijske zone nema ni razvitka opština.

Vraćanje starih dugova

Saša Maksimović kaže da je, kada je stupio na funkciju, u budžetu zatekao 15 miliona dinara, a 160 miliona duga.

„ Do sada smo vratili 100 miliona, ali nam je još uvek problem Dom zdravlja, koji je dužan 140 miliona dinara. Ipak, uspeli smo da im obezbedimo dva vozila Hitne pomoći jer su stara dotrajala, kao i medicinsku opremu koja im je bila potrebna“, dodaje Maksimović.

Dugovalo se uglavnom sportskim udruženjima, te PS-u za izgradnju transformatora u 2011. godini, ali ih je bilo i raznih drugih, kao što su tužbe potiv opštine.

Veliki dug bio je za most koji je poklonjen Adi, a trebao je da spaja Bečej i Novi Bečej, a Pokrajina ih je tužila jer im je dala novac za transport te opština mora da vrati za troškove transporta i zaostale kamate. Trenutno je predmet u Apelacionom sudu u Novom Sadu, a dug, ako stigne na naplatu, iznosiće 80 miliona dinara.

On kaže da se oko 60 odsto stanovništva bavi poljoprivredom, najviše ratarstvom, odnosno suncokretom i pšenicom.

„ Pomažemo mladima tako što su formirane dve radne zone u indstrijskoj zoni u Novom Bečeju, tamo su poljoprivredni inkubatori, odnosno rasadnici u kojima se mladi obučavaju dve godine. Sada takav isti inkubator za mlade postoji i u Kumanu, a finansirali su ga Ministarstvo za sport i omladinu i lokalna samouprava – kaže Maksimović. – Tamo se mladi obučavaj za uzgajanje kultura, a imaju svu stručnu pomoć, infrastrukturu, a oni ubiraju prihod od sadnje, i nakon dve godine dolaze novi mladi putem konkursa.“

Opština Novi Bečej broji oko 23.500 stanovnika, od toga je 3.500 nezaposlenih.

„ Nekima nije poljoprivreda jedini izvor prihoda, a trudimo se da opština pomogne koliko može“, kaže Maksimović.

On dodaje da je potrebno i uređenje atarskih puteva, da poljoprivrednici konkurišu na konkurse Pokrajine, ali da je najviše novca ove godine izdvojeno na opštinska ulaganja.

„Za četiri meseca imamo 300 miliona dinara opredeljeno za investicije, što je više novca nego što su naši prethodnici investirali za četiri godine. Od toga je oko 60 miliona dinara opštinsko učešće, a ostalo smo dobili na konkursima, što Evropske unije, što ministarstava i Pokrajinske vlade“, kaže Maksimović.

Za prekograničnu saradnju za vanredne situacije, putem kojih će se poraviti nasip na Tisi, EU je izdvojila 300.000 evra, za tzv. Zečiji nasip, čime se štiti deo atara jer Tisa često zna da se izlije. U okviru projekta, biće obezbeđen i jedan bager za vanredne situacije.

Po Maksimovićevim rečima, kada se govori o dugoročnim planovima, popunjenost industrijskih zona je jedan od prioriteta.

„ Imamo uslova i da širimo obe industrijske zone, ali prvo ćemo sačekati da se sadašnje parcele popune, pa ćemo onda razmišljati i o proširenju“, kaže Maksimović.

On dodaje da u Novo Miloševo dolazi firma „JS&O“, zbog koje su i intezivirani radovi u toj zoni, a oni će se baviti proizvodnjom ulja od bundevinog semena, a pored svoje bundeve, kupovaće i proizvode od lokalnih poljoprivrednika.

„ Kao jedna od firmi koja treba da počne da radi, dobio je novac od Ministarstva između ostalih i „Tenis““ – kaže Maksimović, dodajući da već postoji probna proizvodnja na nekih 70 hektara i to im je prva investicija, a fabrika je napravljena već kroz nekoliko meseci i sada se samo čeka potpuna infrastrukturna opremljenost.

Investitor će u prvoj fazi uposliti oko 30 radnika, a ukoliko se proizvodnja bude širila, i više. U Novom Bečeju u industrijskoj zoni je ostalo slobodno još osam parcela.

Fiskulturna sala u Bočarima

Sve mesne zajednice imaju osnovnu školu, dok Novi Bečej ima dve i jednu srednju. „ Imamo u planu izgradnju fiskulturne sale u Bočarima, jer na stotinu đaka mora postojati jedna sala – naglašava Maksimović, i kaže da im je problem ukinuto ekonomsko odeljenje u srednjoj školi, ali da je to urađeno zbog drugih smerova koji se prave za potrebe investitora.“

Sala se čeka već 40 godina i nema ni sportskog udruženja čiju bi salu deca mogla koristiti, a Maksimović kaže da se nada sali do kraja godine, a da će projekat biti završen već iduće nedelje i da će konkurisati kod svih organa, ali da će deca dobiti salu.

Novom Bečeju ne manjka manifestacija, a najpoznatiji su po nedavno protekloj Velikoj Gospojini, kada je tu opštinu posetilo oko 200.000 posetilaca za četiri dana trajanja proslave.

„ Osim opštine, imamo i razne manifestacije u mesnim zajednicama, kao što su Dani sela u Bočarima, Sveti Ilija u Novom Miloševu, a i Kumane ima svoje proslave“, kaže Maksimović.

Tu opštinu od drugih razlikuje činjenica da se trenutno više ulaže u mesne zajednice nego u sam grad, pretežno zbog nove industrijske zone u Miloševu.

„Uvek je dobro podsetiti na to da smo prošle godine izabrani i kao „Grad u fokusu“, iako nismo grad, što samo govori o našim potencijalima jer smo jedina lokalna samouprava koja je izabrana u tom projektu“, napominje Maksimović, i dodaje da su po tom osnovu od Ministarstva dobili 56 miliona dinara za revitalizaciju mnogih objekata od istorijskog značaja i objekata kulture.

Novi Bečej ima dosta dobru saradnju s Pokrajinom, a po rečima Saše Maksimovića, veliku većinu projekata za koje su konkurisali su i dobili.

„ Mnogo novca smo uložili i u fekalnu kanalizaciju, a radimo i rekonstrukciju vodovoda u sve četiri mesne zajednice“, kaže Maksimović.

On objašnjava da se prvo radi Novi Bečej, Novo Miloševo i Kumane, imajući u vidu da su cevi 50 godina stare i da je voda tehnička. Glavni problem je što je vodovod star i što ima dosta azbestnih cevi koje su krte i pucaju, te i zbog neispravnih vodovoda, ali i loših cevi, ima i do 25 odsto gubitka vode.

„ Decenijama se nije ulagalo, jedina popravka je bilo krpljenje kada negde pukne cev i, da bi se za početak uradila rekonstrukcija u sva četiri naseljena mesta, to je od 300 do 400 miliona dinara vredan projekat“, naglašava Maksimović.

Maša Stakić