Mame preduzetnice pune ideja

U obilju originalnih proizvođača bilo je prilično teško izabrati najinteresantnije. Za oko nam je zapala, kako nazivom „Fejsbuk” stranice, tako i svojim predstavljanjem na njoj, arhitekta Irena Ivović, čija se ćerka, otišavši pre tri godine sa svojom bakom u prodavnicu ne bi li kupila prvu lutku, vratila s „gospodinom Medom, koji je i dalje najvoljenija igračka u kući”. Irena je to shvatila kao izazov i rešila da svom detetu napravi tu, toliko potrebnu lutku.

"Imam mnogo različitih interesovanja i stalnu potrebu da nešto radim rukama, što me je i dovelo do izrade krpenih lutaka, i to je nešto čime se sve više bavim u poslednje vreme.Trudim se da to budu igračke koje su romantične, koje bude sećanje na detinjstvo kod odraslih, a deci pružaju prostor za sanjarenje. Ja sama toliko uživam u procesu izrade da se on pretvara u igru, pa otuda i naziv „Mommy's imaginary friends”. Za sada igračke najviše plasiram preko društvenih mreža i na bazarima kao što je ovaj poslednji u Novom Sadu. Bazari su lepa prilika da ljudi koji su zainteresovani za ono što ja radim vide igračke uživo, ali društvene mreže su prostor gde je lakše promovisati proizvod. Lep je osećaj kada ljudi na štandu prepoznaju nešto što su videli, recimo, na „Instagramu”. Uvek mi je korisna povratna informacija, kakvu mogu dobiti samo direktnim kontaktom", kaže Irena Ivović.

"Krenula sam od sebe i svoje bebe", priča nam Dunja Pagen. Ona kaže da je primetila da ovde ne postoje neke stvari za novorođenče ili da su dosta skupe.

"Tada sam počela da razvijam ideju da sama proizvedem, a potom da te kvalitetne proizvode podelim i s drugim majkama po pristupačnim cenama. Osećam se zaista ispunjeno znajući da je neko, zahvaljujući meni, siguran da je njegova beba bezbedna i srećna. Prodajemo preko interneta i u „Unikatnom kutku” u Novom Sadu, a svake jeseni imamo štand na Dečjem sajmu u Beogradu. Posećujemo i manje sajmove po regionu, pa smo tako dospeli i na „Novosadski noćni bazar”, gde nam je bilo divno. Došlo je mnogo ljudi i raspitivalo se za naše proizvode, koji su namenjeni uglavnom najmanjima, ali, na primer, džakove za spavanje pravimo za svaki uzrast", kaže Holanđanka.

Naša sagovornica Aleksandra Padejski Tošić pačvorkom je počela da se bavi pre četiri godine, prvenstveno kao hobijem.

"U to vreme, posle dvanaest godina rada u jednoj firmi i rastrzanosti između posla i kuće, odlučila sam da napustim posao i posvetim se porodici i sebi ", kaže Padejski Tošić. Ona dodaje da je kao domaćica, imala vremena da istražuje neke nove stvari i sasvim slučajno naletela na šarenilo pačvorka.

Posle nekog vremena istraživanja i divljenja, osmelila se se da sedne za maminu staru mašinu i počne da se igram krpicama.

"U početku je tu bilo svega, i paranja, i pogrešnih materijala, i krivog seckanja, ali najviše uživanja. Uz učenje i praksu, počela sam svoje pačvork radove da poklanjam porodici i prijateljima, a oni su reagovali s oduševljenjem i tako me podstakli na razmišljanje o nekom ozbiljnijem koraku. Uz podršku i nagovor supruga, nastala je moja „Fejsbuk” stranica „Šioda”, na kojoj objavljujem svoje radove i družim se s ljubiteljima slikanja krpicama. A pošto sve lepše izgleda uživo, odlučila sam da svoje radove pokažem i približim i sugrađanima", kaže Aleksandra.

Izlaganje na „Novosadskom noćnom bazaru” joj je, tvrdi, bilo prelepo iskustvo.

"Posećenost je bila velika, i svi su bili pozitivni i opušteni. Ko kod je prišao štandu, bio je oduševljen bojama, tehnikom, preciznošću, a ćaskajući s ljudima, dobila sam i neke nove ideje. Mislim da je to pravi način promovisanja za nas kreativne male proizvođače. Sve pohvale organizatorkama ovog bazara, planiram da i ubuduće izlažem na ovakvoj manifestaciji,” veli ona.

Dečja kreativnost 

U kreativnom procesu često učestvuju i deca, pa je tako nastalo i ime „Šioda”.

– Mama, šta to radiš? – pita me šestogodišnjak, koji uči slova.

– Šijem! – A šta ti je ovo?

– Čioda, pazi da se ne ubodeš!

– Kako č-čioda? Ti š-šiješ, misliš š-šioda. Mama, kaže se ŠIODA!!!

S. Milačić