Srbi koriste debitne kartice za kupovinu hrane

Širi balkanski region spremno prihvata elektronska plaćanja, navodi se u saopštenju Marekarda i dodaje da su debitne kartice najpopularniji kartičarski proizvod u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Hrvatskoj.



Kako se precizira, čak 86 odsto MasterIndedž ispitanika u Hrvatskoj i 68 posto u Bugarskoj poseduje samo debitnu karticu. U Srbiji i BiH taj odgovor je dalo 47, odnosno 46 procenata ispitanika, a još 37 i 35 posto, respektivno, reklo je da koristi i debitne i kreditne kartice.



Pogodnosti elektronskih plaćanja prilikom kupovine kao što su brzina, praktičnost i sigurnost su već poznate korisnicima koji plaćaju karticama makar jednom nedeljno - to je u Bugarskoj izjavilo 69 posto ispitanika, u Srbiji 77, u BiH 88, a u Hrvatskoj čak 91 odsto.



U Bugarskoj i Srbiji po 65 procenata učesnika ankete reklo je da debitnim karticama najčešće kupuje hranu, kao i 46 procenata ispitanika u Bosni i Hercegovini, dok Hrvati debitnim karticama najčešće kupuju odeću (73%). 



Odeća je takođe najčešći artikal koji Hrvati kupuju kreditnim karticama (70 posto ispitanika), dok Srbi i Bosanci koriste plaćanje na odloženo i na rate prilikom kupovine nameštaja i kućnih aparata (ovo je izjavilo 45, odnosno 28 odsto ispitanika). 



U Bugarskoj korisnici kreditnih kartica njima kupuju hranu (59 procenata), a više od polovine ispitanika ih koristi za internet kupovinu.



"Traženja bankomata i brojanje tačnih iznosa u gotovini postepeno postaje zastarela opcija za korisnike kartica u Srbiji, s obzirom na to da naše MasterIndedž istraživanje pokazuje da je 40 procenata ispitanika zainteresovano da plaća u svim državnim institucijama, a petina ispitanika bi koristila plaćanje karticama na pijacama, u malim radnjama i u telekomunikacionim kompanijama", kaže Jelena Ristić, direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.



MasterIndedž istraživanja takođe su ispitivala i omiljenu metodu za plaćanje u zavisnosti od visine iznosa koji se plaća, i dok se manji iznosi najčešće plaćaju u kešu, kartice su omiljena metoda za veće iznose. 



Ovo se najbolje vidi na primeru Bosne i Hercegovine gde 75 posto ispitanika koristi novčanice i kovanice za račune do 25 KM (oko 13 evra), dok 79 odsto njih plaća "plastikom“ iznose veće od ove cifre. 



U Srbiji se razlika između preferencija ka kešu i karticama za male iznose (do 1.500 dinara tj. oko 13 evra) smanjila na 51 prema 41 posto, a u Hrvatskoj je ova razlika još manja - 50,4 procenata ispitanika koristi keš za iznose do 100 kuna (oko 13 evra) dok 49,3 posto preferira kartice.



MasterIndedž istraživanje obuhvatilo je i potrošnju domaćinstava u zemljama regiona, koje je pokazalo da u Srbiji hrana I komunalije odnesu tri četvrtine mesečnog budžeta - 40 odsto prihoda domaćinstva ode na hranu, a 35 posto na račune. Jedna petina budžeta se iskoristi za vraćanje kredita, a 16 procenata čine troškovi povezani sa decom.



Situacija je slična u BiH - najveći troškovi domaćinstva su hrana (56%), računi (44%) i krediti (39%).



U Bugarskoj 65 posto ispitanika najveći deo budžeta troši na hranu, a 16 odsto na račune. Oko 12 procenata mesečnog budžeta bugarske porodice potroše na vraćanje kredita. 



Što se tiče navika stanovnika regiona kada su u pitanju putovanja, više od polovine Hrvata (57%) letuje u svojoj zemlji, a hrvatsko primorje je omiljena destinacija i za 40 odsto Bosanaca. Srbi najčešće putuju u Grčku, što je izjavilo 59 posto ispitanika. 



Kada putuju u inostranstvo, ispitanici se oslanjaju kako na keš, tako i na kartice, a ove druge uglavnom koriste za plaćanje hrane i pića što je reklo 47 procenata Srba, ili u šopingu kako je reklo 56 posto Bosanaca i 51 posto Hrvata.