Izlog knjiga: Slika tragične istorije Kolumbije

Huana Gabrijela Vaskesa (1973) smatraju predvodnikom novog talasa latinoameričke proze, briljantnim hroničarem moderne Bogote i piscem koga ne bez razloga porede sa Robertom Bolanjom. Roman je preveden na deset svetskih jezika.

Antonio Jamara upoznaje bivšeg pilota Rikarda Laverdea i ubrzo shvatio da u njegovom životu postoji neka tajna. Jednoga dana Rikardo prima tajanstvenu pošiljku s audio kasetom, i nedugo potom biva ubijen. Antonija će istraživanje Rikardove sudbine odvesti u šezdesete godine prošlog veka, u vreme kada je u Kolumbiji cvetalo krijumčarenje marihuane, pre nego što će trgovina kokainom uvući čitavu zemlju u košmar. Hronika novije istorije jedne zemlje ispreplešće se sa velikom ljubavnom pričom i neobičnim sudbinama živopisnih protagonista Vaskesove knjige.

Svetska kritika Vaskesa predstavlja kao vrhunskog stilistu i književnog virtuoza koji strpljivo i minuciozno gradi priču, a ovaj roman kao upečatljivu sliku tragične istorije Kolumbije koji duboko promišlja krajnja pitanja sudbine i smrti.“

U potrazi za identitetom

U izdavačkoj kući “Dereta” pojavio se roman “Pitaj tatu” Jana Balabana (1961–2010) rano preminulog češkog pisca, novinara i prevodioca. Roman je u Češkoj objavljen posthumno 2010. i ovenčan nagradom „Magnesia Litera”, što je pandan domaćoj NIN-ovoj nagradi.  Na srpskom je izašao u prevodu sa češkog Marije Ilić.

U romanu nedavno preminuli doktor Jan Nedoma ostavio je za sobom troje odrasle dece i suprugu koji pokušavaju da se izbore sa ličnim problemima i turobnom svakodnevicom koja ih je zadesila nakon njegove smrti. Uskoro počinju da primaju neobična pisma od očevog starog prijatelja u kojima se tvrdi da je Jan Nedoma bio zločinac jer je dopustio sebi da izigrava Boga – odlučujući po sopstvenom nahođenju koji će pacijenti imati pravo na život, a koji ne. Ta pisma kao i sećanja na događaje iz detinjstva nateraće ih da se duboko preispitaju i prisete nekih detalja iz očevog života iz sasvim drugačije perspektive. Tako će isplivati na površinu da je duh ere komunističkog režima u Češkoj još uvek prisutan.

Balaban, kako navodi izdavač piše smirenim, poetskim jezikom o potrazi za identitetom, prolaznoj mladosti, suočavanju s gubitkom ljudi koje volimo... Balabanov stil pisanja kritika poredi se sa Karverovim i Foknerovim, a svrstavali su ga i u egzistencijaliste.

Put ka pronalaženju sebe

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa objavio je novu knjigu Slobodana Panića (Sremska Mitrovica, 1986) “Drugo rođenje”. Jedan od recenzenata Bojan Samson ukazuje da je Panićeva proza određena refleksivnim pasažima i specifičnim odnosom prema neposrednoj stvarnosti. Osnovni motiv njegovog pisanja je snažna želja za komunikacijom, prepoznavanjem i povezivanjem. On traži, po rečima Samsona, čitaoca spremnog na duhovnu avanturu otkrivanja sebe u tekstu. Autor veruje u dva rođenja čoveka: prvi put kada izlazi iz materice, a drugi put iz kolektivnog nesvesnog. U skladu sa naslovom recenzent doživaljava ovu knjigu kao put ka pronalaženju sebe i ličnom oslobođenju.

- Panić se odvažio da sam promišlja život oko sebe, da samog sebe analizira i da tranžira svoju dušu na najsitnije deliće kako bi osetio, doživeo i našao onaj deo suštastvenih istina koje njemu, kao pojedincu znače tačku oslonca i temelj na kome može graditi svoju ličnost. Temelj na kojem se on može suprotstaviti euforičnom ludilu koje se sa fanfarama liberalnog kapitalizma useljava u živote ljudi da bi tamo razorilo njihov osećaj vlastitog identiteta i prilagodilo ga psihologiji masa i savremenih robova koji nemaju drugo mišljenje osim onog koje su im dali njihovi gospodari - smatra Radovan Vlahović, recenzent i urednik ove izdavačke kuće.        

N. Popov